Nisu ni ljudi ni roboti: Evo ko će predvoditi industrijsku proizvodnju u budućnosti (FOTO)

Dok su roboti godinama činili temelj moderne proizvodnje, novi talas tehnologija preti da i njih pošalje u prošlost, a zameniće ih robotske ruke i autonomni sistemi proizvodnje.

Kada su roboti pre više decenija prvi put ušli u proizvodne hale, doneli su sa sobom brzinu, preciznost i doslednost koje čovek nije mogao da pruži.

Međutim, današnji zahtevi tržišta prevazilaze mehaničko ponavljanje radnji.

Foto: Shutterstock

Potrebna je inteligencija, fleksibilnost i samostalno donošenje odluka u realnom vremenu, osobine koje sledeća generacija tehnologije upravo razvija.

Robotske ruke: Tiha smena klasičnih robota

Foto: Shutterstock

Pre nego što u potpunosti ustupimo mesto veštačkoj inteligenciji i autonomnim sistemima, prelaznu fazu obeležavaju napredne robotske ruke koje se već koriste u mnogim fabrikama.

Za razliku od tradicionalnih robota koji obavljaju jednu, unapred definisanu radnju, ove ruke su daleko pametnije - one se uče putem kamera, senzora i algoritama mašinskog učenja da reaguju u stvarnom vremenu, prilagođavajući se različitim objektima, oblicima i zadacima.

U mnogim logističkim centrima Amazona, na primer, robotske ruke već biraju i pakuju proizvode bolje od ljudi, a često i brže od klasičnih robotskih sistema.

U auto - industriji, Tesla koristi robotske ruke koje ne samo da sastavljaju delove, već i analiziraju njihovu ispravnost uz pomoć veštačke inteligencije.

Autonomni sistemi: Fabrike koje same odlučuju

Foto: Shutterstock

Zamislite fabriku bez ljudi, bez klasičnih robota, već sa potpuno autonomnim sistemima koji ne samo da izvršavaju radne zadatke, već i planiraju, optimizuju i reaguju na promene u proizvodnji.

Takve fabrike više nisu naučna fantastika. U pitanju su tzv. kognitivni proizvodni sistemi, koji koriste veštačku inteligenciju, mašinsko učenje, napredne senzore i 5G mreže kako bi samostalno donosili odluke.

Softverski roboti i digitalni blizanci: Nevidljivi naslednici

Foto: Shutterstock

Jedan od glavnih konkurenata klasičnim robotima su softverski roboti (RPA - Robotic Process Automation).

Iako nemaju ruke ni noge, oni automatizuju administrativne i logističke procese, sve više preuzimajući deo poslova koje su roboti u proizvodnji fizički završavali.

Još zanimljiviji koncept su digitalni blizanci, virtuelne kopije proizvodnih sistema, koje pomoću senzora prate i simuliraju rad u realnom vremenu.

Na taj način, kompanije mogu da testiraju promene, identifikuju rizike i optimizuju procese bez fizičke intervencije.

Koordinacija preko veštačke inteligencije

Foto: Shutterstock

Ključnu ulogu u ovoj tranziciji ima veštačka inteligencija (AI). U mnogim postrojenjima, AI već sada preuzima ulogu "dirigenta", povezujući različite sisteme i usmeravajući procese bez potrebe za centralnom ljudskom kontrolom.

Uz pomoć algoritama koji uče iz svakog ciklusa, proizvodnja postaje sve pametnija, brža i efikasnija.

Biološki roboti i živa tehnologija: Sledeći korak?

Foto: Shutterstock

Na eksperimentalnom nivou razvijaju se i biološki roboti, napravljeni od živih ćelija.

Ovi takozvani Ksenoboti (Xenoboti), koje su razvili naučnici sa Univerziteta Vermont i Tufts, imaju potencijal da u budućnosti obavljaju mikroskopske zadatke u zatvorenim proizvodnim sistemima, kao što su inspekcije, popravke ili transport unutar nano-materijala.

Svet bez ljudi i bez robota 

Ako je prva industrijska revolucija eliminisala fizički rad, a druga rutinske zadatke, ova nova, nazovimo je "post-robotska" , ima potencijal da ukloni potrebu za bilo kakvom direktnom kontrolom, bilo ljudskom ili robotskom.

Ljudi će ostati u ulozi stratega i dizajnera, ali sve ostalo biće prepušteno sistemima koji sami uče, misle i deluju.

Proizvodnja više ne zahteva ni radnika ni robota sa šrafcigerom. Budućnost pripada sistemima koji uče, prilagođavaju se i rade sami.