Nisu ni ljudi ni roboti: Evo ko će predvoditi industrijsku proizvodnju u budućnosti (FOTO)

Dok su roboti godinama činili temelj moderne proizvodnje, novi talas tehnologija preti da i njih pošalje u prošlost, a zameniće ih robotske ruke i autonomni sistemi proizvodnje.

Kada su roboti pre više decenija prvi put ušli u proizvodne hale, doneli su sa sobom brzinu, preciznost i doslednost koje čovek nije mogao da pruži.

Međutim, današnji zahtevi tržišta prevazilaze mehaničko ponavljanje radnji.

Foto: Shutterstock

Potrebna je inteligencija, fleksibilnost i samostalno donošenje odluka u realnom vremenu, osobine koje sledeća generacija tehnologije upravo razvija.

Robotske ruke: Tiha smena klasičnih robota

Foto: Shutterstock

Pre nego što u potpunosti ustupimo mesto veštačkoj inteligenciji i autonomnim sistemima, prelaznu fazu obeležavaju napredne robotske ruke koje se već koriste u mnogim fabrikama.

Za razliku od tradicionalnih robota koji obavljaju jednu, unapred definisanu radnju, ove ruke su daleko pametnije - one se uče putem kamera, senzora i algoritama mašinskog učenja da reaguju u stvarnom vremenu, prilagođavajući se različitim objektima, oblicima i zadacima.

U mnogim logističkim centrima Amazona, na primer, robotske ruke već biraju i pakuju proizvode bolje od ljudi, a često i brže od klasičnih robotskih sistema.

U auto - industriji, Tesla koristi robotske ruke koje ne samo da sastavljaju delove, već i analiziraju njihovu ispravnost uz pomoć veštačke inteligencije.

Autonomni sistemi: Fabrike koje same odlučuju

Foto: Shutterstock

Zamislite fabriku bez ljudi, bez klasičnih robota, već sa potpuno autonomnim sistemima koji ne samo da izvršavaju radne zadatke, već i planiraju, optimizuju i reaguju na promene u proizvodnji.

Takve fabrike više nisu naučna fantastika. U pitanju su tzv. kognitivni proizvodni sistemi, koji koriste veštačku inteligenciju, mašinsko učenje, napredne senzore i 5G mreže kako bi samostalno donosili odluke.

Softverski roboti i digitalni blizanci: Nevidljivi naslednici

Foto: Shutterstock

Jedan od glavnih konkurenata klasičnim robotima su softverski roboti (RPA - Robotic Process Automation).

Iako nemaju ruke ni noge, oni automatizuju administrativne i logističke procese, sve više preuzimajući deo poslova koje su roboti u proizvodnji fizički završavali.

Još zanimljiviji koncept su digitalni blizanci, virtuelne kopije proizvodnih sistema, koje pomoću senzora prate i simuliraju rad u realnom vremenu.

Na taj način, kompanije mogu da testiraju promene, identifikuju rizike i optimizuju procese bez fizičke intervencije.

Koordinacija preko veštačke inteligencije

Foto: Shutterstock

Ključnu ulogu u ovoj tranziciji ima veštačka inteligencija (AI). U mnogim postrojenjima, AI već sada preuzima ulogu "dirigenta", povezujući različite sisteme i usmeravajući procese bez potrebe za centralnom ljudskom kontrolom.

Uz pomoć algoritama koji uče iz svakog ciklusa, proizvodnja postaje sve pametnija, brža i efikasnija.

Biološki roboti i živa tehnologija: Sledeći korak?

Foto: Shutterstock

Na eksperimentalnom nivou razvijaju se i biološki roboti, napravljeni od živih ćelija.

Ovi takozvani Ksenoboti (Xenoboti), koje su razvili naučnici sa Univerziteta Vermont i Tufts, imaju potencijal da u budućnosti obavljaju mikroskopske zadatke u zatvorenim proizvodnim sistemima, kao što su inspekcije, popravke ili transport unutar nano-materijala.

Svet bez ljudi i bez robota 

Ako je prva industrijska revolucija eliminisala fizički rad, a druga rutinske zadatke, ova nova, nazovimo je "post-robotska" , ima potencijal da ukloni potrebu za bilo kakvom direktnom kontrolom, bilo ljudskom ili robotskom.

Ljudi će ostati u ulozi stratega i dizajnera, ali sve ostalo biće prepušteno sistemima koji sami uče, misle i deluju.

Proizvodnja više ne zahteva ni radnika ni robota sa šrafcigerom. Budućnost pripada sistemima koji uče, prilagođavaju se i rade sami.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.