Pametni prsten zameniće platne kartice i ključeve: Bez novčanika i džepova

Finska kompanija Oura planira da proširi funkcije svog pametnog prstena kako bi služio i kao ključ, novčanik i lična karta.

Ovu ideju je izneo generalni direktor Tom Hejl na konferenciji u Lisabonu. Ambicija je da uređaj služi za digitalnu identifikaciju i beskontaktno plaćanje, čineći nepotrebnim fizičke kartice i dokumenta.

"Oura" prsten trenutno spada u najpopularnije nosive zdravstvene uređaje, ali Hejl smatra da njegov potencijal ide daleko dalje.

Zamislio ga je kao biometrijski alat koji potvrđuje identitet korisnika jednostavnim pokretom ruke - bez lozinki, kartica ili telefona. Funkcionalnosti poput otključavanja vrata, plaćanja ili logovanja u digitalne servise mogle bi da postanu jednako prirodne kao i nošenje nakita, piše "Businessinsider".

Zašto baš sada - i zašto baš prsten?

Foto: Shutterstock

Oura je poslednjih godina ostvarila snažan rast. Kompanija je 2025. prikupila 900 miliona dolara investicija u Series E rundi, čime je procenjena vrednost porasla na oko 11 milijardi dolara. Ti resursi bi trebalo da podrže globalnu ekspanziju i razvoj novih tehnoloških rešenja.

Uz to, tržište nosivih uređaja ubrzano se menja. Dok prodaja pametnih satova stagnira, interesovanje za prstenove raste, posebno među korisnicima koji žele diskretnije uređaje.

Analitičari napominju da tipičan kupac "Oure" spada u finansijski stabilnu i tehnološki osvešćenu grupu, što kompaniji olakšava potencijalna partnerstva sa velikim platnim sistemima poput "Vise" i "Mastercarda" - ključnim igračima u svetu digitalnih plaćanja.

Još jedan važan korak bio je kada je Oura 2023. preuzela kalifornijsku firmu "Proxy", specijalizovanu za tehnologije digitalnog identiteta. Taj potez jasno je pokazao da kompanija cilja šire od fitnes tržišta i da se priprema za svet u kojem fizičke kartice postaju sve manje potrebne.

Izazovi: mali uređaj, veliki zahtevi

Foto: Shutterstock

Međutim, da bi prsten mogao da zameni dokumenta i kartice, mora da savlada ozbiljne tehničke prepreke. Najveći izazov je ugradnja NFC čipa - tehnologije koja omogućava beskontaktno plaćanje i identifikaciju.

U tako malom uređaju kao što je prsten, signal može biti slab, a deo energije se apsorbuje preko kože. To otežava pouzdanu komunikaciju sa čitačima i terminalima.

Osim toga, digitalna identifikacija i plaćanja zahtevaju visok nivo sigurnosti. Ako prsten postane univerzalni ključ, on istovremeno postaje i najvrednija stvar koju korisnik poseduje.

Kompanija mora da obezbedi da eventualni gubitak ili krađa ne dovedu do kompromitovanja identiteta ili finansijskih informacija. Rešavanje ovih pitanja zahteva sofisticirane biometrijske sisteme i višeslojne bezbednosne mehanizme.

Regulatorne prepreke takođe ostaju izazov. Da bi prsten zamenio ličnu kartu ili druge zvanične dokumente, potrebna je saradnja sa državnim institucijama, promene zakona i standardizacija sistema. To je dugotrajan i kompleksan proces, pa je mala verovatnoća da će Oura u kratkom roku postati provajder digitalnih ID-eva.

Šta kaže kompanija?

Foto: Shutterstock

Hejl jasno napominje da kompanija ne želi da preuzme ulogu punopravnog provajdera digitalne identifikacije. Umesto toga, prsten bi trebalo da ponudi "dodatnu vrednost" kroz bezbednu biometrijsku autentifikaciju i mogućnost plaćanja.

Dakle, cilj nije da prsten zameni zvanične dokumente, već da pojednostavi svakodnevne radnje koje već sada obavljamo putem telefona ili kartica.

Ono što i dalje nije poznato jeste - kada bi ove funkcije mogle da budu spremne. Hale nije pružio nikakav vremenski okvir, što ukazuje da je projekat još u fazi razvoja i testiranja.

Šta ovo znači za korisnike?

Ako se vizija ostvari, prsten bi mogao da obavlja niz praktičnih funkcija:

• plaćanje jednostavnim prislanjanjem prstena na terminal,

• otključavanje vrata doma, kancelarije ili hotela,

• pristup digitalnim servisima bez lozinki,

• potvrdu identiteta putem ugrađene biometrije.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.