SMS zamke pustoše kartice: Na udaru posebno bake i deke - evo kako da se zaštitite od prevare

Sve veća prisutnost interneta i pametnih telefona u svakodnevnom životu starijih osoba donela je brojne prednosti, ali i nove opasnosti. Kako se i oni koji nemaju mnogo digitalnog iskustva sve češće oslanjaju na online usluge, raste i izloženost različitim vrstama internet prevara.

Prevaranti su danas veoma vešti, često se predstavljaju kao banke, državne institucije ili poznate firme i koriste emocionalni pritisak i lažne hitne situacije kako bi naveli ljude da odaju lične podatke ili uplate novac.

Najčešći oblici obmane uključuju telefonske pozive ili poruke u kojima se upozorava na navodni problem sa računom, lažne dobitke u nagradnim igrama uz zahtev za "malu taksu", poruke koje izgledaju kao da dolaze od poznanika, ali sadrže opasne linkove, kao i upozorenja o izmišljenim virusima na računaru uz ponudu "hitne tehničke pomoći".

Podaci pokazuju da su stariji korisnici posebno česta meta ovakvih pokušaja prevare, jer često nemaju dovoljno iskustva da na vreme prepoznaju sumnjive signale.

Istraživanja američke organizacije "National Council on Aging" ukazuju da je veliki broj starijih internet korisnika u proteklih godinu dana primio sumnjive poruke ili mejlove, dok je značajan procenat njih bio direktno izložen pokušajima finansijske obmane.

Foto: Shutterstock

Kako povećati bezbednost

Dobra vest je da savremena tehnologija nudi brojne načine zaštite koji mogu znatno umanjiti rizik. Jedan od osnovnih koraka je korišćenje sigurnosnih programa, poput antivirusnih i anti-malware alata, koji prepoznaju opasne fajlove i linkove pre nego što nanesu štetu.

Današnji operativni sistemi već imaju ugrađene mehanizme upozorenja koji korisniku signaliziraju kada pokušava da otvori nesiguran sadržaj ili poseti sumnjiv sajt.

Dodatni nivo sigurnosti pruža i dvofaktorska provera identiteta. Ova opcija zahteva da se, pored lozinke, unese i jednokratni kod koji stiže na telefon ili mejl. Na taj način, čak i ako neko dođe do lozinke, pristup nalogu ostaje blokiran.

Pametni telefoni takođe mogu automatski da prepoznaju i blokiraju sumnjive pozive i poruke, dok mnoge aplikacije obaveštavaju korisnika o neuobičajenim aktivnostima.

Važnost opreza i ažuriranja

Pored tehničke zaštite, znanje i pažnja su podjednako važni.

Starijim korisnicima se savetuje da nikada ne dele lozinke, bez obzira na to ko se nalazi sa druge strane i kako se predstavlja. U slučaju sumnjivih poruka ili poziva, najbolje je samostalno kontaktirati banku, instituciju ili osobu od koje poruka navodno dolazi.

Foto: Shuterstock

Takođe, preporučuje se izbegavanje kliktanja na nepoznate linkove i instaliranja aplikacija iz nepouzdanih izvora.

Redovno ažuriranje telefona, računara i aplikacija dodatno doprinosi sigurnosti, jer se tim putem zatvaraju bezbednosni propusti koje prevaranti često koriste.

Korisni mogu biti i jednostavni digitalni priručnici koje nude različite organizacije, jer na razumljiv način objašnjavaju nove oblike prevara i kako ih izbeći.

Kombinacija tehnologije i razboritosti

Iskustvo pokazuje da je najbolja zaštita spoj tehničkih rešenja i opreznog ponašanja.

Kada starije osobe koriste antivirusne programe, uključuju dodatne sigurnosne provere, blokiraju sumnjive kontakte i redovno ažuriraju uređaje, internet i mobilni telefoni prestaju da budu izvor brige. Umesto toga, postaju korisna sredstva za komunikaciju, informisanje i obavljanje svakodnevnih obaveza.

Tehnologija može pružiti snažnu podršku, ali lična pažnja ostaje presudna.

Proveravanje sumnjivih poruka i razgovor sa članovima porodice ili prijateljima u slučaju nedoumice dodatno povećavaju sigurnost. Uz takav pristup, stariji korisnici mogu koristiti digitalni svet sa više samopouzdanja, bez straha i sa većim osećajem nezavisnosti.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.