Kućni uređaji vas špijuniraju: Svi ih imate u domu, a ne znate šta rade

Istraživanje koje je sprovela organizacija "Which?" ukazuje na to da kompanije često prikupljaju znatno više podataka nego što je zaista potrebno za rad njihovih uređaja.

Utvrđeno je da brojni kućni pametni uređaji prikupljaju i prosleđuju privatne informacije velikim tehnološkim firmama poput Gugla, Amazona, Mete i TikToka. Smatra se da se ti podaci, zajedno sa partnerskim kompanijama, koriste za precizno targetiranje reklama na telefonima i drugim uređajima.

Gugl Nest i razlike u korišćenju platformi

Analiza je pokazala da uređaji iz Gugl Nest linije, kao što su kamere, pametni zvučnici, zvona za vrata i sistemi za upravljanje grejanjem, prikupljaju značajnu količinu podataka o lokaciji korisnika kada su povezani sa Android telefonima.

Međutim, kada se isti uređaji koriste uz Ajfon, količina prikupljenih informacija je primetno manja.

Razlog za ovu razliku nije potpuno jasan, ali se pretpostavlja da je povezan sa poslovnim modelima kompanija, Gugl se u velikoj meri oslanja na oglašavanje, dok Epl naglasak stavlja na prodaju uređaja.

Foto: Shutterstock

Koje podatke uređaji prate

Stručnjaci su ispitivali koje informacije su neophodne za registraciju naloga, koje dozvole aplikacije traže i koje podatke koriste marketinške firme.

Pametni zvučnici bi, u teoriji, trebalo da reaguju samo kada ih korisnik aktivira, ali rezultati pokazuju da to nije uvek slučaj. Na primer, uređaji kompanije Bose dele određene korisničke podatke sa Metom, vlasnikom platformi Fejsbuk, Instagram i WhatsApp.

Kamere i zvona sa najintenzivnijim praćenjem

Posebno su se izdvojile Ezviz pametne kamere i zvona, koja imaju najrazvijenije mehanizme za praćenje. Njihov softver deli informacije sa različitim platformama i kompanijama, uključujući TikTok alate, Pangle, kao i Huawei, Gugl i Metu.

Takođe, svi analizirani brendovi koriste Gugl servise za praćenje, dok su Blink i Ring povezani sa Amazonom.

Foto: Shutterstock

Podrazumevano uključeno praćenje

Organizacija Which? naglašava da su opcije za praćenje i prikupljanje podataka najčešće unapred uključene. Iako korisnici mogu da ih isključe, to često zahteva dodatno podešavanje, a ponekad može ograničiti funkcionalnost uređaja ili aplikacije.

Pametni televizori, na primer, često imaju interfejse prepune oglasa koji su prilagođeni na osnovu korisničkih podataka.

Kućni aparati i lični podaci

Istraživanje je pokazalo da LG među proizvođačima mašina za veš traži najviše informacija, uključujući lične podatke poput imena, datuma rođenja, mejla, kontakata, lokacije i broja telefona.

Hoover zahteva pristup kontaktima i telefonskim brojevima na Android uređajima, dok Miele podrazumevano uključuje praćenje precizne lokacije, što je potrebno za rad njihove aplikacije.

Foto: Shutterstock

Najosetljiviji podaci

Korisnici su najviše zabrinuti zbog deljenja kontakata i lokacije u pozadini. Nakon toga slede fotografije, broj telefona i tačna lokacija.

Prema GDPR pravilima, kompanije su obavezne da jasno objasne koje podatke prikupljaju i zašto, kao i da ograniče prikupljanje na ono što je neophodno. Ipak, u praksi se često koriste široko definisani razlozi, poput "legitimnog interesa".

Upozorenja i reakcije kompanija

Iz organizacije Which? poručuju da kompanije ne bi trebalo da prikupljaju više podataka nego što je potrebno, naročito kada su ključne informacije skrivene u opširnim uslovima korišćenja. Takođe smatraju da bi regulatorna tela trebalo da unaprede pravila kako bi bolje zaštitila korisnike.

Sa druge strane, kompanije tvrde da su transparentne i da podatke koriste kako bi unapredile svoje proizvode i usluge.

Gugl navodi da poštuje propise o privatnosti i omogućava korisnicima uvid u korišćenje podataka, dok Amazon ističe da dizajnira uređaje sa fokusom na bezbednost i privatnost, uz opcije za kontrolu korisničkog iskustva.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.