Konkurs koji je šokirao javnost: Kompanija zapošljavala samo ćelave - razlog će vas oduševiti

U pedesetim godinama prošlog veka, testiranje karmina obavljalo se na potpuno ćelavim muškarcima čije su glatke glave služile kao idealno platno za procenu postojanosti, boje i bezbednosti ruževa.

Jedan od najpoznatijih i najčudnijih primera dolazi iz industrije karmina. Da bi se proverila postojanost boje, bezbednost sastojaka i trajnost pigmenta, proizvođači su morali da testiraju ruževe na pravoj koži. I tako je nastao jedan od najneobičnijih oglasa za posao u istoriji lepote: "Traže se volonteri: muškarci, potpuno ćelavi."

Ne, nije šala. Uslov za testiranje karmina bio je potpuna ćelavost.

Zašto baš ćelavci?

 

 

Industrija je zaključila da glatka, velika površina glave pruža idealno "platno" za merenje tragova karmina. Na golom temenu tragovi poljubaca bili su jasniji, oštriji, vidljiviji pod svetlom i lakši za poređenje.

Time su istraživači mogli ubrzano i precizno da analiziraju:

• koliko ruž ostaje na koži

• kako se boja menja tokom vremena

• da li izaziva crvenilo, iritacije ili alergije

• koliko poljubaca „izdržava“ pre nego što izbledi

Da, u to vreme sve je bilo vrlo praktično, a estetika - pa, bila je u drugom planu.

Tim ženskih testera i njihovi ćelavi "modeli"

Foto: Shutterstock

Posao je bio jednostavan, ali nimalo uobičajen.

Ženski tester tim nanosio bi novi ruž, zatim bi poljubio glavu ćelavog dobrovoljca, često više puta, različitim nijansama. Tako su nastajale šare, linije i otisci u nijansama crvene, roze i koralne, koje su naučnici potom proučavali pod lupom.

Ovaj proces je istovremeno bio:

• naučni,

• bizaran,

• iznenađujuće efikasan,

• vizuelno fascinantan;

Do danas se pamti kao jedan od najoriginalnijih trenutaka u istoriji kozmetike. 

Ceо ovaj neobični proces postao je svetski poznat kada ga je fotograf  Jejl Džoel, jedan od najcenjenijih fotografa magazina "Life", dokumentovao sredinom pedesetih godina.

Njegove fotografije otkrivaju čitavu neobičnu scenu: redove strpljivih ćelavih muškaraca koji čekaju da budu "ukrašeni", žene koje sa osmehom ostavljaju poljupce kao deo svog svakodnevnog posla i naučnike koji zatim proučavaju te tragove na glavama kao da su laboratorijski uzorci, sve u atmosferi koja izgleda kao neobična mešavina nauke, mode i laganog humora.

Ove slike i danas kruže internetom kao podsetnik koliko su industrija lepote i nauka znale da budu kreativne, ali i pomalo neobične.

Testovi koji su bili efikasniji nego što zvuče

Uprkos bizarnoj metodi, kompanije su dobijale tačne podatke:

1. Vidljivost boje na koži,

2. Otpornost na brisanje,

3. Reakcije kože,

4. Realnu postojanost pigmenta,

5. Pouzdanost različitih formula;

Zahvaljujući ovim testovima, mnogi karmini tog doba bili su iznenađujuće stabilni i postojani.

Iako ovakav metod danas verovatno ne bi prošao regulatorne procedure i sigurno bi postao viralni meme - pedesetih je to bio inovativan pristup koji je služio svojoj svrsi.

Era kada je kozmetika bila smelija

Priča o ćelavim muškarcima kao testerima za karmin predstavlja jedan od najšarmantnijih i najneobičnijih primera kako je industrija lepote spojila nauku, humor i kreativnost. To je vreme kada su ljudi zaista bili deo procesa - bukvalno svojim glavama.