Kako je seksualno uzbuđenje povezano sa kijanjem - ne radi se uvek o prehladi

Od jedva čujnog do onog koje trese zidove, kijanje krije mnogo više nauke i tajni nego što mislite.

Sezona je respiratornih tegoba, a svuda oko nas odjekuje kijanje. Zašto muškarci kijaju glasnije, i kakve veze kijanje ima sa iznenadnom svetlošću ili čak intimnim uzbuđenjem? Donosimo sve što treba da znate o ovom prirodnom mehanizmu.

Šta ga podstiče?

Foto: Shutterstock

Kijanje (sternutio) je spontano, eksplozivno izbacivanje vazduha kroz nos i usta. To je snažan odbrambeni mehanizam tela čiji je cilj da pod ogromnim pritiskom očisti respiratorne puteve.

Najčešće ga pokreću nadražaji nosne sluzokože - prehlada, prašina, polen, dim, životinjska dlaka ili jaki parfemi. 

Od svetlosti do uzbuđenja

ACHOO-Sindrom (Fotični refleks)

Neki ljudi (genetski predodređeni) počnu nekontrolisano da kijaju kada iznenada pređu iz mraka na jako svetlo. Mozak, usled bliskosti očnog i trigeminalnog nerva, "pobrka" signale, što dovodi do refleksnog kijanja.

Seksualno uzbuđenje

Manje poznat fenomen je tzv. "honeymoon rinitis", gde seksualno uzbuđenje izaziva simptome slične prehladi (zapušen nos i kijanje). Smatra se da je to posledica punjenja erektilnog tkiva u nosu krvlju, slično dejstvu autonomnog nervnog sistema na polne organe.

Anatomija glasnog "apćiha!"

Foto: Shutterstock

Kada dođe do nadražaja, nervni signali putuju do moždanog stabla, aktivirajući niz mišića - od lica i vrata, do grudnog koša i dijafragme. Udahnete duboko, glasne žice se zatvore, pritisak u plućima raste - i sledi eksplozija vazduha koji dostiže brzinu uragana, čak 160 do 180 kilometara na sat.

Da li muškarci kijaju glasnije?

Iako ne postoje naučni dokazi, često se primećuje da je muškarci znatno glasnije kijaju, dr Kristijan Bec, direktor Klinike za bolesti uha, nosa i grla na Univerzitetskoj klinici Hamburg-Ependorf, objašnjava da to može biti kombinacija fizioloških faktora.

"Uobičajeno je mišljenje da muškarci imaju veći rezonantni prostor, jer su im pluća, grlo i grkljan većeg obima", objašnjava dr Bec i dodaje da "zato muškarci često kijaju glasnije."

• Fiziološke razlike - muškarci često imaju veći rezonantni prostor (veća pluća, grlo i grkljan), što pojačava zvuk.

• Ponašanje - postoji hipoteza da neki muškarci namerno kijaju glasnije, što dr Bec opisuje kao "zapažanje, a ne naučnu činjenicu", kao da žele da signaliziraju svoju prehladu.

Zlato pravilo

Foto: Shutterstock

Iako želja da se kija tiše deluje pristojno, biološki to nije preporučljivo.

Vazduh koji pri kijanju izbacujemo je pod pritiskom oluje (do 180 kilometara na sat!). Ako pokušate da ga potpuno zadržite pritiskom na nos i usta, taj pritisak se oslobađa ka unutra.

Posledice potiskivanja:

• Pucanje sitnih krvnih sudova ili tkiva u nosu.

• Potiskivanje bakterija i čestica u sinuse ili srednje uho, što može izazvati upale, bolove ili, u retkim slučajevima, oštećenje bubne opne.

Kijanje je evolutivni, sebičan proces zaštite tela.

- U suštini bi trebalo kijati onako kako vam dođe, da sve što treba da izađe, stvarno i izađe -savetuje dr Bec.

Imajte samo na umu da kapljice tokom kijanja lete dalje nego što mislite – istraživanja MIT-a pokazuju i do 12 metara. Stoga, ako ste prehlađeni, sklonite se od drugih pre nego što kažete "Apćiha!".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.