Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Vesti
ŠEŠELJ OTKRIO: Razgovarao sam sa zapadnim diplomatama, evo šta su tražili
126. 08. 2026. u 17:31
226. 08. 2026. u 17:31
Lajfstajl
SRBI SREĆNA VAM 7526. GODINA: O našem kalendaru i NASA priča!
Ogromna većina Srba ne zna da im danas 3. aprila počinje nova godina. I to 7526. po redu, koliko je prošlo vremena od Potopa
NASA je pre par godina saopštila da je drevni srpski kalendar najtačniji, da je u potpunosti usklađen sa prirodom, da se početak godišnjih doba prema tom kalendaru poklapa sa elektromagnetnim promenama Sunca, ali sem nekoliko istaknutih naučnih imena, niko na to ne obraća pažnju u srpskoj javnosti.
Srpski narodni kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1119. godine kada ga je u crkveni kodeks uneo Sveti Sava, pa sve do sredine 19. veka. Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije.
ŠOKANTO OTKRIĆE, TRAMP JE ŠOP: Pola Srbin, pola Bugarin, rodom sa Stare planine?!
Mnogi spomenici, manastiri datirani su po srpskim kalendaru. Najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste nadgrobni spomenik iz 6. veka.
Na spomeniku caru Lazaru, despota Stefana Lazarevića, stoji da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.
Grupa srpskih naučnika predlaže povratak Starom srpskom kalendaru, prema kojem danas (3. aprila) počinje 7526. godina. Oni su uputili pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, patrijarhu Irineju i predsedniku SANU Vladimiru Kostiću, zahtevajući od njih da u Srbiji ponovo važi stari kalendar.
Public
Tvrde da je to najstariji kalendar na svetu, te da beleži vreme od posle Nojevog potopa, koji se dogodio prije oko 7.500 godina.
Govoreći o tome zašto je Stari srpski kalendar poseban, etnolog Slobodan Filipović kaže zbog toga što se zasniva na prirodnim jedinicama sunčevog sistema.
BRUKA TRESE MONTENEGRO: Dečak u školi rekao da je Crna Gora prva SRPSKA DRŽAVA i dobio JEDINICU!
- Naš kalendar prati biološki ritam Zemlje. To je ujedno narodni, crkveni i državni kalendar, kaže on, tvrdeći da su Srbi jedini narod koji poseduje ciklusno znanje - kaže on.
Inače, srpski kalendar datira još od vinčanske kulture, a na to ukazuje karakterističan simbol za vreme.
Godina se delila na dva dela, leto je bilo od Đurđeva do Mitrova dana, što se odnosi na period bujanja vegetacije i uopšte života na ovim prostorima. Godina je imala trinaest meseci po 28 dana, a svaki mesec je imao četiri sedmice, svaka sedmica (nedelja) imala je po sedam dana, kao što idu mesečeve mene.
Evo kako Srbi zvali mesece u godini
Januar je bio koložeg, a ime je dobio po loženju drva zbog hladnoće i kako bi se uvećala moć zubatog zimskog sunca.
Februar se zvao sečko, po vremenu koje je zbog hladnoće karakterisala seča šuma.
Mart se zvao derikoža, pošto je bio vrijeme kada su se domaće životinje ubijale zbog nestašice hrane na kraju zime.
April se zvao ležitrava, jer su ljudi napokon mogli da leže na travi nakon zime kada je ista bila pokrivena snegom.
Maj se zvao cvetanj, po cvetanju biljaka i drveća.
Jun se zvao trešnjar, po sazrevanju prvih voćaka.
Jul se zvao žetvar, pošto je to bilo vrijeme za prvu žetvu.
Avgust se zvao gumnik, pošto se tada žetva prenosila iz polja na gumno, mali horizontalni plato ograđen kamenom na kome se vršilo žito, ali takođe i mesto na kome su se ljudi sastajali radi druženja, dogovaranja i igre.
Septembar se zvao grozdober, pošto se tada bralo grožđe.
Oktobar je bio šumopad, vreme kada je lišće počinjalo da žuti, crveni i opada.
Novembar se nazivao studen, zbog hladnog vremena u kasnoj jeseni i osećaja bliske zime koja je ili već u suštini došla ili će doći uskoro.
Decembar se nazivao koledar, i označavao je vreme kada počinju obredne procesije i narodni rituali u cilju dočeka Nove godine.
Planeta
MONSTRUOZAN ZLOČIN REŽIMA U KIJEVU: Strašna tragedija zadesila Ruse u Luganskoj Narodnoj Republici
126. 08. 2026. u 17:03
226. 08. 2026. u 17:03
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.