SVET U ŠOKU: Više od 500 priznatih naučnika JAVNO ODBACILO DARVINOVU TEORIJU!

Više od 500 vrhunskih naučnika iz sveta je istupilo kako bi izneli svoju zabrinutost po pitanju “zastarele“ teorije Čarlsa Darvina o evoluciji, zajedno tvrdeći da je nauka iz 19. veka “nenaučna“ i da ne objašanjava adekvatno život i nastanak ljudi

Prema rečima naučnika, od kojih su mnogi stalni profesori na vodećim svetskim univerzitetima, Darvinova teorija o evoluciji više ne bi trebalo da se, kao naučna činjenica, predaje u školama lakovernim učenicima.

Teorija evolucije je progurana populaciji kao činjenica i “ustaljena nauka,“ ali profesor Kolin Rivs, sa Odeljenja matematičkih nauka na Koventri Univerzitetu objašnjava da teorija evolucije “nije ispravno naučna“ i da je jednostavno neadekvatna u objašnjavanju porekla života.

“Darvinizam je bila interesantna ideja u 19. veku, kada su labava objašnjenja davala verodostojan, kao ne i ispravno naučni okvir u koji bi mogli uklopiti biološke činjenice.

Međutim, ono što smo naučili još od Darvinovih dana baca sumnju na sposobnost prirodne selekcije da stvori kompleksne biološke sisteme – a mi i dalje imamo malo više od labavih objašnjenja kao argument u tu korist.“

On je jedan od 500 naučnika iz nekoliko oblasti koji su se okupljali nekoliko godina kako bi kreirali Naučno neslaganje sa Darvinizmom.

Kris Vilijams, doktor nauka, sa državnog Univerziteta u Ohaju, koji je takođe doprineo ovom revolucionarnom izveštaju, objašnjava da je Darvinova teorija evolucije “spekulcija, sa malo činjenica, ako ih uopšte ima,“ i kao takva mora biti uklonjena iz nastavnih planova u srednjoj školi:

Kao biohemičar i razvijač softvera koji radi na genetičkom i metaboličkom pregledu, stalno sam iznenađen neverovatnom kompleksnošću života. Na primer, svako od nas ima ogroman “kompjuterski program“ od šest milijardi DNK baza u svakoj ćeliji koja je vodila naš razvoj od oplođenog jajeta, određuje kako napraviti više od 200 vrsta tkiva, i sve to povezuje u brojne visoko funkcionalne sisteme organa.

Malo ljudi van genetike i biohemije shvata da evolucionisti i dalje ne mogu dati nikakve značajne detalje o poreklu života, a posebno o poreklu genetskih informacija u pravom samoreplikujućem organizmu. Koji geni su to zahtevali – ili da li su uopšte imali gene? Koliko su DNK i RNK imali – ili da li su uopšte imali nukleinske kiseline?

Kako su se veliki molekuli bogati infromacijama pojavili pre prirodne selekcije? Kako je tačno genetski kod povezao nukleinske kiseline sa sekvencom porekla amino kiselina? Jasno je da je poreklo života – osnova evolucije – i dalje praktično spekulacija, sa malo ili bez ikakvih činjenica.“

Ovde se bavimo kontraverznom temom, onom za koju neki naučnici tvrde da su protiv nje u nekim slučajevima. Ova teorija je zaista snažno pritisla naučnu zajednicu, što bi moglo biti razlog zašto su ti naučnici odlučili da izraze svoju zabrinutost na takav način. Ona se, u nekim slučajevima, uči u školama kao činjenica.

Iako je spisak star, on pokazuje da ova misao postoji, a takav oblik razmišljanja je očigledno legitiman i postoji iz nekoliko razloga. Postoji više teorija o kojima treba diskutovati, uzmite na primer, Fransisa Krika, dobitnika Nobelove nagrade – nagrađivanog kopronalazača dvostrugog heliksa DNK, kako ističe Greg Braden, Krik je verovao da kamen temeljac života trebalo da bude rezultat nečega većeg nego što su nasumične mutacije “kaprica“ prirode…

Krik je rizikovao svoju reputaciju kao naučnik javno izjavljujući: “Pošten čovek, naoružan svim znanjem koje nam je dostupno, mogao bi samo izjaviti da se, u određenom smislu, pojavljivanje života u trenutku čini gotovo čudom.“ U naučnom svetu, ova izjava je ekvivalenta jeresu, sugerišući da je nešto više od slučajne evolucije dovelo do našeg postojanja.

Krik je bio jedan od mnogih naučnika koji su verovali da je inteligentna intervencija imala neke veze sa tim, a takođe je izneo i vaznemaljsku hipotezu.

Greg Braden je izneo još jednu sjajnu poentu:

“Osećaj da postoji nešto više u našoj priči nije samo nedavni fenomen. Arheološka otkrića pokazuju da su se, skoro univerzalno, od drevnog majanskog Popol Vula i autohtonih tradicija američke pustinje jugozapadno do korena velikih svetskih religija, drevni ljudi osećali povezano sa nečim više od samo svog neposrednog okruženja. Oni su osećali da imamo naše korene u drugim svetovima, nekima koje ne možemo ni da vidimo.“

Ne tako davno je pilot Apollo-a 15, Alfred Vorden, izjavio:

- Mi smo vanzemaljci, ali mi samo mislimo da su oni neko drugi, ali mi smo oni koji su došli odnekud drugo. Jer je neko drugi morao da preživi, i oni su ušli u malu svemirsku letelicu i došli su ovde i sleteli, i započeli civilizaciju ovde, to je ono što ja verujem. A ako mi ne verujete, nabavite knjige o drevnim Sumerima i pogledajte šta su oni imali da kažu o tome, oni će vam direktno reći.“

Na kraju dana, jednostavno moramo da se zapitamo, zašto nam postaje sve teže i teže da ispitamo stvari? Mnogi ljudi žive u stanju straha i osećaju se zabrinuto po pitanju toga kako će ih gledati ovih dana zbog iznošenja čudnog stava, bilo da je to o ljudskoj evoluciji, vakcinama, čemu god…

- Kao hemičar, najfascinantnije pitanje za mene se vrti oko porekla života. Pre nego što je život počeo, nije bilo biologije, samo hemija – a hemija je ista sve vreme. Šta funkcioniše (ili ne) danas, funkcionisalo je (ili nije) i na početku. Dakle, naše ideje o tome šta se dogodilo na Zemlji pre pojave života se uistinu može testirati u laboratoriji.

A ono što smo videli do sada, kada se reakcije ostave bez pomoći kao što bi bile u prirodnom svetu, nije mnogo. Tek kada inteligentni agens (kao što je naučnik ili diplomirani student) interveniše i “izmeni“ reakcije uslove “pravilno“ onda vidimo nekakav napredak, ali čak i tada je to prilično ograničeno i veoma daleko od onoga šta nam treba. Stoga, sama hemija je ta koja govori o potrebi za nečim više od samo vremena i šanse.

A da li je to samo dobro određen set inicijalnih uslova (fino podešavanje) ili neka vrsta kontinualnog vođenja dok se život konačno ne pojavi, još uvek nije poznato. Ali ono što znamo je da su slučajne hemijske reakcije i nedovoljne i da često rade protiv staza potrebnih za uspeh. Iz ovih razloga ja ozbiljno sumnjam u to da li će trenutna Darvinova paradigma ikada načiniti dodatni napredak u ovoj oblasti.“ – Edvard Pelcer, doktor nauka okeanografije, Univerzitet u Kaliforniji, San Dijego (Skrips institut)

Mejnstrim obrazovanje nas uči da je 99% DNK veza indikativno sa tim odakle smo došli, ali mi delimo približno 65 odsto našeg DNK sa bananom, šta to znači?

Ljudska bića nisu glupa, i stoga je 2014. godine Gallup-ova anketa pokazala da samo u SAD gotovo polovina populacije veruje da u poreklu ljudskog postojanja postoji nešto više od dve opcije koje se konstantno prezentuju masama. Oni veruju da postoji nešto više od Darvinove teorije o evoluciji.

To nam govori da nas ljudska intuicija upućuje na nešto više, a neki od najvećih naučnih umova se slažu sa tim.

Takođe je veoma važno spomenuti činjenicu da se višestruka otkrića i dalje izostavljaju iz zapisnika. Otkriće ogromnih skeleta je odličan primer.

Poenta je u tome da još uvek ima mnogo pitanja bez odgovora, i da se mora obaviti još mnogo diskusija.

 

(VIDEO) SNIMLJEN MISTERIOZNI OBJEKAT NA ANTARKTIKU? Dug je čak 1.500 metra, NAUKA NEMA POJMA O ČEMU JE REČ!

 

 

(FOTO) ŠOK! SRPSKI KRST NA PRASTAROM SPOMENIKU U IRSKOJ? Društvene mreže se usijale, NAUKA NEMA OBJAŠNJENJE?!