UPOZNAJTE PRINCEZU KOJA JE VEROVALA DA JE OD STAKLA! Aleksandra od Bavarske, devojka koja je živela u sopstvenoj fikciji!

Princeza Aleksandra od Bavarske verovala je u sopstvenu fikciju - da je kao mala progutala klavir od stakla i da je zbog toga osetljive prirode. Deluzija stakla je psihološki poremećaj koji i danas postoji

Aleksandra Amelija od Bavarske bila je osmo dete, a peta ćerka u nemačkoj kraljevskoj porodici Vitlsbaks (House of Wittelsbach), svoj život posvetila je književnosti. Pisala je priče i eseje, prevode i pozorišne komade za decu. Bila je osetljivog zdravlja i nikada se nije udavala. U dvadesetim godinama počela je da živi sopstvenu fikciju, čvrsto verujući da je kao dete progutala ogroman klavir od stakla i da je zbog toga i sama od stakla.
 

Ono što je još neverovatnije je da u tome nije bila usamljena. Premda drugi slučajevi nisu navodili da su progutali bilo kakav stakleni muzički instrument, istorija svedoči o članovima kraljevskih porodica koji su sebe smatrali krhkim poput stakla i strahovali su da bi mogli da se polome.

O „Deluziji stakla” pisao je i Robert Berton u klasiku „Anatomija melanholije” iz 1612. godine, u dugom opisu paranoidnih strahova: „Strah od đavola, smrti, od teških bolesti ili od toga da će se razboleti; strahuju da su od stakla i zbog toga neće dozvoliti nikome da im priđe.”

Slučajevi deluzija o staklu beleže se od srednjeg veka i gotovo iščezavaju tokom 19. veka. Smatra se da su se „stakleni ljudi” nadovezali na „glinene ljude”, pisao je Gil Spik u eseju iz 1990. godine objavljenom u časopisu Istorija Psihijatrije. Staklo sa karakteristikama skupocenosti, posebne izrade, gotovo alhemijska supstanca preuzela je ulogu opsesije, koju je u prethodnom periodu imala glina korišćena za izradu grnčarije. Strah od prevelike krhkosti za ovaj svet najčešća je anskioznost među plemićima, obrazovanim muškarcima tog doba koji su o ovoj pojavi verovatno čitali pre nego što su razvili sopstvenu listu simptoma.

Psihoanalitičar Adam Filips, u svojoj izjavi za Bi-Bi-Si, tvrdi da deluzija stakla ima moćnu simboliku i u savremenom društvu - osećaj zabrinutosti oko transparentnosti u društvu, oko slabosti ispoljenih u javnosti i o ličnom prostoru o kom svedoče iskustva mnogih ljudi u modernom svetu. Osećaj da smo napravljeni od stakla značajan je i za razumevanje društva koje je sve gušće, a u kom nas tehnološka evolucija izoluje i nudi prividno bezgraničnu komunikaciju. 
 

Poslednjih decenija česte su paranoje o tome kako agencije za informacije od poverenja čitaju misli pomoću sitnih predajnika, ugrađenih u tehnologiju koja nas okružuje.

Princeza Aleksandra, prema istorijskim podacima, bila je veoma krhke ličnosti i pokazivala je simptome onoga što danas nazivamo opsesivno-kompulzivnim poremećajima, s obzirom na to da je bila opterećena čistoćom i da je oblačila uglavnom bele haljine. Njen poremećaj se povezuje i sa stresnim periodom koji je u porodici doživela kao jedina neudata ćerka.
 

Staklo nije nova pojava ali i dalje očarava i odražava aspekte strahova i želja kod ljudi. U slučajevima takvih psiholoških poremećaja ono što nas uvek može spasiti jesu kontakti sa drugim ljudima, njihovo razumevanje, podrška i inkluzija. 

Čovek od stakla

Srednjevekovni francuski kralj, Karlo VI jedan je od najpoznatijih i najznačajnijih ličnosti sa poremećajem deluzije stakla. Istorijski izvori navode da je kralj umotavao sebe u ćebad, kako bi sprečio da mu se zadnjica razbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.