DANAS SLAVIMO SVETOG MIHAILA ISPOVEDNIKA: Stara verovanja - evo šta NIKAKO ne treba raditi na današnji dan! A ovaj posao OBAVEZNO OBAVITE

Evo po kojim čudima je bio poznat

Sveti Mihail, kao što je nosio ime Prvonačelnika nebeskih Sila, tako je i savršen anđelski život provodio devstvenom čistotom i ostalim vrlinama.

On od ranog detinjstva posveti sebe na službu Bogu, i u mladim godinama se zamonaši zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim u dane svjatješjeg patrijarha Tarasija, koji ih obojicu i posla u manastir na obali Crnoga mora. Podvizavajući se tamo u monaškim trudovima, oni obojica veoma uspevahu u vrlinama, i molitve njihove stekoše veliku silu pred Bogom.

Jednom u vreme žetve beše silna žega i mnogi bez vode iznemogavahu od žeđi; ova dva svetitelja se pomoliše Bogu i učiniše te suv bakarni sud stade točiti vodu u dovoljnoj količini.

Jer Gospod ispunjuje volju onih koji Ga se boje i uslišava molitve njihove. Ovo čudo potseća na dva čuda: prvo, na čudo u pustinji kada Bog žednome Izrailju izvede vodu iz kamena, i drugo - kada Bog radi Samsona, koji je umirao od žeđi, učini te poteče voda iz suve magareće čeljusti.

Foto: Tanjug

Videći tako vrlinski život ovih prepodobnih otaca, koji sijahu kao zvezde na nebu, svjatjejši patrijarh Tarasije nađe da su oni dostojni visokog arhijerejskog čina. Stoga, blaženog Teofilakta on postavi za mitropolita nikomidijskog, a svetog Mihaila - za episkopa grada Sinada. I obojica dobro pasijahu stado Hristovo rečju i primerom svoga života.

A kada zatim svjatjejši Tarasije ode iz ovog života, i na patrijaršiski presto carigradski dođe sveti Nikifor, opet nastade bura ikonoborne jeresi, koja beše osuđena na Sedmom Vaseljenskom Saboru svetih Otaca.

Jer zločestivi car Lav Jermenin, zarazivši se tom jeresi, podiže gonjenje na Crkvu Hristovu, odbacujući svete ikone i nazivajući ih idolima, a njihove poklonike na razne načnne mučeći i ubijajući. Pre svega on otera svjatjejšeg patrijarha Nikifora i ostale pravoslavne arhijereje sa njihovih prestola, a mesto njih dovede svoje jednomišljenike - jeretike; i zacari se mrzost opustošenja na svetim mestima.

Foto: Pixabay

Tada se sveti Mihail pokaza revnosnim ispovednikom pravoslavne vere i izobličiteljem jeretičkog zloverja. Krepljen i umudrivan blagodaću Svetoga Duha, on ukroti zlorečje bogoprotivnika i zapuši usta jeretika koja su rigala hule na božanske ikone.

A zveroimeni car Lav, ne podnoseći slobodno i neustrašivo izobličavanje jeretičke zablude, od strane svetitelja Hristovog, on ga izvede na istjazanje pred svoj nepravedni sud. No sveti Mihail, ne plašeći se muka, junački zastupaše svoja ubeđenja, i neustrašivo reče caru: Ja poštujem svete ikone Spasitelja mog Isusa Hrista i Prečiste Djeve, Matere Njegove, i ostalih svetitelja, i klanjam im se, a tvoje naređenje prezirem i ne smatram nizašta.

Postiđen, Lav se ispuni zverske jarosti, i osudi ispovednika Hristovog na izgnanstvo. Gonjen iz jednog mesta u drugo, svetitelj Božji pretrpe mnoge gorke muke i zlostavljanja, dok ne dostiže nebeska prostranstva i ne dobi večni pokoj. Tako završivši dobro tečenje, on se ukrasi dvostrukim vencem: kao arhijerej pridruži se Arhijerejima, i kao mučenik - Mučenicima, u slavi Hrista Boga našeg.