ONI LETE I PLEŠU! Liče na čudovišta iz davnih vremena, a sa nama hodaju zemljom!

Na dinosauruse mnogi ljudi gledaju kao na guštere, a ovi gušteri svakako podsećaju na davno izumrela stvorenja

Bodljikava agama ili moloh je mali gmizavac dug oko 15 centimetara koji liči na čudovište iz davnih vremena i uglavnom naseljava sušne oblasti centralne i zapadne Australije. Uglavnom se hrani mravima i ima sposobnost da menja boju poput kameleona. Iako izgleda pomalo zastrašujuće, potpuno je bezazlen.

Foto: printscreen wikipedia

Komodski zmaj je najveći živi gmizavac iz reda guštera koji potiče sa Indonezijskih ostrva Komodo,  Rinka, Flores, i Gili Motang. Može narasti do 3 metra i dostignuti masu od 80 do 140 kg. Komodski zmaj je verovatno najzloglasniji gušter na svetu. Ne samo da je najveći i najagresivniji živi gušter, nego je jedan od najugroženijih. 

Foto: printscreen wikipedia

„Leteći“ gušter poznati i kao leteći zmajevi, leteći gušteri imaju nizove membrana nalik krilima, koje su u stvari koža zategnuta preko izduženih rebara. Ovi gušteri praktično ne lete, nego plove od drveta do drveta po šumi. Jedna takva plovidba može da bude duga do 10 metara. Kada ne plove, njihova „krila“ su sklopljena niz bokove tela.

Foto: printscreen wikipedia

Zeleni bazilisk je vrsta guštera koji živi u Americi i koja je najpoznatija po svojoj sposobnosti da trči – po vodi! Ovaj gušter se veoma lako kreće po površini vode zahvaljujući posebnoj građi svojih nogu – kada basilisk dodirne nogom površinu vode, ispod nje se stvara vazdušni mehur, dovoljno izdržljiv da nakratko ponese težinu ovog malog gmizavca. Gušter uspeva da brzo pokreće noge – pre nego se rasprsnu ovi mehurovi i na taj način se održava i kreće po površini vode.

Foto: printscreen wikipedia

Plešući gušteri žive jedino u pustinji Namib u Africi. Karakteristični su po fantastičnom termalnom plesu, tako što podižu rep o 2 noge visoko u vazduh kako bi se hladili u vreloj pustinji.

Foto: Printscreen You Tube Smithsonian Channel

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.