ONA JE PRVA SRPKINJA KOJA SE UDALA U VENČANICI! Imala je čak i suncobran, lepezu i beli široki svileni pojas - OTAC NIJE DOZVOLIO DA SE UDA U NARODNOJ NOŠNJI!

Petrija Obrenović je bila očeva mezimica. Ponos i dika kneza Miloša Obrenovića, njegova najstarija ćerka i prva žena u Srbiji koja je obukla venčanicu.

Odgajao ju je i vaspitao onako kako je i živeo - strogo i tradicionalno, bez preterane sentimentalnosti i nežnosti, ali to Petriju nije sprečilo da postane, svesno ili ne, dah promena i duh moderne Evrope koji je nepovratno stizao i u Srbiju.

Knez Miloš se ženio samo jednom. Kada mu je bilo 24 za suprugu je uzeo osam godina mlađu Ljubicu Vukomanović i par je ostao zajedno sve do njene smrti 1843. godine.

Za nešto manje od četiri decenije Ljubica i Miloš dobili su osmoro dece – četiri dečaka i četiri devojčice – Petra, Petriju, Jelisavetu (Savku), Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora.

Petar je umro u ranom detinjstvu, pa je tako Petrija – prva devojčica, postala najstarije knjaževo dete i njegova mezimica koju je, iako po prirodi strog i nepopustljiv, beskrajno voleo. Zauzvrat, ona je bila dobra i poslušna ćerka koja se uvek pokoravala očevim željama.

Očeva mezimica

Foto: printscreen youtbe

Petrija je rođena 1808. u selu Brusnica u opštini Gornji Milanovac. Knez Miloš je bio patrijarhalan čovek koji nije verovao u školovanje ženske dece. Od njih se očekivalo da budu dobre domaćice, supruge i majke, pa Petrija nikada nije išla u školu, a naučila je da čita tek kraj svojih sinova.

Ako joj ovo i nije bilo pravo, Petrija nikada ništa nije rekla. Savremenici su je zapamtili kao tihu, povučenu i odmerenu devojku vezanu za kuću, majku i, veoma, za oca. Govorila je retko, malo i uvek spuštenog pogleda.

Knez joj je, sa druge strane, ugađao onako kako je umeo – kupujući joj skupe poklone, obasipajući je pažnjom i, naravno, tražeći joj uglednog i bogatog muža.

Tako je Petrija postala prva žena u Srbiji koja se našla na portretu i to u vreme kada su oni na Balkanu bili prava retkost i kada su u pitanju muški pripadnici visokog društva. Izradio ga je Pavle Đurković, ali nažalost danas se ne zna kako je izgledao jer nije sačuvan.

Milošev konak u Kragujevcu, u kom je Petrija provodila najveći deo vremena sa majkom, bio je uređen “po evropskim standardima” sa sve porcelanskim tanjirima i šoljama dopremljenim čak iz Beča, a kada je stasala za udaju, Petrija je od oca dobila poseban dar – dijamantsku dijademu izuzetne lepote.

Pokloni dostojni princeze

Kako je u to vreme bio običaj da se devojke rano udaju, Petrija je imala prosce već sa 13 godina. Ipak, knez Miloš mezimicu nije hteo da da bilo kome!

Bilo je tu pregovora i dogovaranja, razgledanja i “bezecovanja” raznoraznih mladića. Knez i, još češće, njegova braća – Jovan i Jevrem, odlazili su u posete viđenijih srpskim porodicama, proveravali da njihovi sinovi nemaju kakvu “falinku” i da li bi bili u stanju da se dobro staraju o Miloševoj najstarijoj ćerki.

Na kraju, izbor je pao na momka iz ugledne trgovačke porodice iz Zemuna – Teodora Bajića. Nakon što je utvrđeno da je sa momkom sve u redu, upriličeno je “viđenje” sa Milošem Obrenovićem gde je mladić doneo darove za devojku.

Petrija, kojoj je tada bilo 15 godina, za veridbu je saznala u Kragujevcu, a supruga, kao ni on nju, nije videla sve do zvanične prosidbe.

Miloš je hteo da svadba njegove ćerke zaseni sve dotadašnje svetkovine! Već za prosidbu su sređeni drumovi koji su vodili do Kragujevca, a za konak su izrađene drvene stolice i stolovi što je, u zemlji u kojoj se još jelo sa niskim soframa i sedelo na tronošcima, bila neverovatna novina.

Prva Srpkinja koja se udala u venčanici

Pre svadbe Petrije Obrenović mlade u Srbiji udavale su se u narodnoj nošnji ili kakvoj boljoj haljini. Ipak, kako je mladoženja dolazio iz Zemuna – “sa Zapada”, knez Miloš nije želeo da njegovu ćerku bilo ko smatra “običnom seljančicom”.

Zato je njena svadba priređena po modernim aršinima i tako da je se ne bi postideli ni neki evropskim dvorovi.

Venčanje je organizovano 25. maja 1824. godine u Beogradu. Petrija je nosila belu haljinu od venecijanske svile, bele čarape, beli veo, beli široki svileni pojas i bele cipele na dugmiće i tako postala prva Srpkinja koja se udala u venčanici.

Uz sve ovo, nosila je suncobran i lepezu, darove od mladoženje, koji su takođe bili apsolutna novina u, još uvek, turskom Beogradu. Po izlasku iz crkve, kumovi su pred okupljenu masu počeli da bacaju novčiće što takođe do tada nije bila praksa u Srbiji.

Svadbena proslava trajala je 2 dana, a interesantno je da joj knez Miloš nije prisustvovao. On je Petriju ispratio iz porodičnog doma u Kragujevcu, a na venčanju je u njegovo ime bio njegov brat Jevrem Obrenović.

Miloš je po izaslaniku poslao blagoslov, a u pismu je rekao: “Savršeni svoj blagoslov šaljem, da sa svojim suprugom srećna budeš i zadovoljna i sva blaga ovog sveta s njim nerazlučno da uživaš“.

Nakon ovog velelepnog venčanja Petrija je prešla da živi u Zemun gde je vodila život karakterističan za imućnije žene tadašnjeg Balkana. Volela ju je i poštovala cela muževljeva porodica, a kažu da je bila blage naravi i dobra, naročito prema sirotinji za koju je uvek odvajala novac.

U braku sa Todorom imala je četvoricu sinova, a nakon što je pored njih naučila da piše, vodila je vrlo živu prepisku sa bratom Mihailom i, naravno, voljenim ocem.

Do kraja života se potpisivala kao Petrija Obrenović. Preminula je 1870. godine nadživevši sve članove najbliže porodice Obrenović – oca, majku kao i svu braću i sestre.