FENOMEN OD KOJEG SE NAUČNICIMA VRTI U GLAVI! Deža vi se DEŠAVA SVIMA, a evo koje vrste POSTOJE

Čudna senzacija, osećaj da ste nešto već doživeli naziva se „deža vi“ i dešava se svima. Ipak, ovaj fenomen ima mnoga pitanja i malo odgovora. O čemu se radi, kako se „deža vi“ javlja i koje vrste postoje? Iako se njegovo poreklo još uvek ne zna tačno, postoje neki odgovori koje nauka može dati

Kad se pojavi, nismo baš načisto šta se dešava i da li se nešto zapravo događa. „Deža vi“, izaziva radoznalost mnogih naučnika iz oblasti psihologije i neurologije.

Izraz je prvi put dao francuski filozof i parapsiholog Emil Bojrak (1851-1917) u svojoj knjizi „Budućnost psihičkih nauka“.

Šta je „deža vi“?

Francuski izraz znači „već viđeno“. Vikipedija navodi da je to snažan utisak da smo već videli nešto što inače vidimo prvi put.

Bez obzira na definicije, istina je da je osećaj prolaska kroz situaciju koju ste već živeli u prošlosti iskustvo koje većina ljudi prepoznaje, posebno najmlađi. Prema studijiobjavljenoj u američkom Nacionalnom medicinskom časopisu, oko 60 odsto stanovništva je „deža vi“ doživelo barem jednom u životu, a učestalost epizoda opada sa godinama.

Foto: Pixabay

Šta uzrokuje „deža vi“?

O ovom pitanju naučnici se nisu u potpunosti složili. Događaj „deža vi“ zasnovan je na različitim disciplinama, ali se bez naučnog usaglašenja, piše Sputnjik mundo.

U studiji koju je pripremio Alan Braun, istraživač sa Odeljenja za psihologiju univerziteta Južnog Teksasa, detaljno je navedeno da su „naučna objašnjenja za ’deža vi‘ podeljena u četiri kategorije“.

Najpoznatija je tzv. „dvostruka obrada“, to znači da dva kognitivna procesa na trenutak gube sinhronost. Na taj način se događaji koji se dešavaju skladište se pre nego što svesni deo našeg mozga može da procesuira da se dogodio.

Drugo objašnjenje, takođe iz domena neurologije, jeste da na trenutak dođe do prekida u prenosu neurona, zbog čega se događaj čini poznatim kada se nastavi.

Zatim postoje objašnjenja koja to objašnjavaju uz pomoć sećanja. „Deža vi“ se javlja kada smo u kontaktu sa određenim nadražajima koje ne prepoznajemo trenutno, ali su nam poznati.
Na kraju, studija da je i teoriju o pažnji: opažamo situaciju ne obraćajući previše pažnje i, kada se usredsredimo na nju, osećamo da smo je već ranije iskusili.

Koje vrste „deža vi“ postoje?

Stručnjaci su identifikovali najmanje tri vrste ovog neobičnog osećaja prepoznavanja novog događaja. S jedne strane, postoji déjà vécu, koja se na francuski prevodi i kao „već viđeno“ ili „već proživljeno“, i na to se obično pozivamo kada govorimo o „deža vi“. Međutim, ovaj tip obuhvata više od samog vizuelnog iskustva: postoji više detalja o sceni ili situaciji koji su čoveku poznati, a ne samo pogled.

Postoji i déjà senti, ili „već osećeno“ na francuskom: imate vrlo poseban osećaj koji ste već osetili u nekoj prilici. Poslednja i retka je déjà visité: sumnja da ste već bili na mestu koje ste posetili prvi put.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

nikanor

pre 5 godina

"Več Viđeno" nastaje kada naša podsvest(duša) kreira neki događaj u budućnosti koji mi prepoznajemo kada stignemo do te tačke u trodimenzionalnom prostoru i vremenu.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari