SEDAM DOKAZA DA JE BAŠTOVANSTVO LEKOVITO! Ko ima baštu - doktor mu NE TREBA

Ako imate veliki komad zemlje posadite šumu. Ako imate jednu njivu, zasadite voćnjak. Ako imate par ari zemlje, posejte bašticu. Ako imate samo nekoliko žardinjera, posejte cveće. Baštovanstvo je lekovito

Donosimo vam 7 dokaza da je baštovanstvo lekovito:

1. Baštovanstvo oslobađa od stresa

Holandska studija je potvrdila da baštovanstvo oslobađa od sresa, čak i više od čitanja! (Ne brinite, studija je otkrila da čitanje i dalje smanjuje stres, takođe!) Baštovani su složni i kažu da im je važnije da budu relaksirani nego da imaju sveže povrće ili cveće ili da zarađuju od baštovanstva. Nije samo baštovanstvo to koje oslobađa od stresa; naime, bakterije iz zemlje takođe mogu pomoći u borbi protiv stresa. Primećeno je da iste bakterije deluju kao antidepresivi i uspostavljaju snažan imuni sistem.

2. Baštovanstvo je isto kao i dobar trening snage i opterećenja!

Aktivnosti poput nošenja žardinjera, kopanja rupa, čupanje korova i guranja kosilice mogu da angažuju svaki mišić u vašem telu. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti baštovanstvo klasifikuje kao umerenu fizičku aktivnost i napominje da može sagoreti više od 300 kalorija na sat, otprilike isto kao golf dok šetate i nosite palice. Značajniji posao u dvorištu, poput cepanja drva ili izvlačenja teških vreća za malč, sagoreva više od 400 kalorija. Jedna studija sugeriše da baštovanstvo može pomoći u starijim osobama da spreče debljanje. Postoje i druge opipljive fizičke koristi, poput povećanje spretnosti i snage ruku. Plus, posle svih tih poslova u bašti, verovatno ćete bolje spavati.

3. Baštovanstvo usporava demenciju

To nije samo fizički trening, baštovanstvo je dobro i za vaš mozak, posebno kao zaštita od pojave demencije. Baštovanstvo pojačava kognitivne funkcije, a jedna studija otkrila je da bi to moglo dovesti do 36% manjeg rizika od demencije.

Foto: Shutterstock

4. Baštovanstvo se bori protiv dijabetesa i bolesti srca

Znate da biljkama treba sunčeva svetlost, ali da li ste znali da i vašem telu treba? Umereno vreme na suncu je najefikasniji način za dobijanje vitamina D, koji utiče na preko 1.000 različitih gena i gotovo svako tkivo u vašem telu i utiče na sve, od metabolizma do imunološkog sistema. Vitamin D povezan je sa pozitivnim efektima na dijabetes tipa 2, bolesti srca, zdravlje kostiju i depresiju. I vaša creva mogu osetiti blagodati, jer se veruje da vitamin D pomaže u regulisanju gastrointestinalnog stresa. Naravno, važno je zapamtiti da preduzmete mere predostrožnosti kako biste bezbedno provodili vreme na suncu.

5. Baštovanstvo povezuje ljude

"Komšinice, da li ti treba rasad salate? Imam je na pretek!" ili "Komšija, da nemaš možda seme od onog spanaća?" E ovako se danas povezuju ljudi...

6. Baštovanstvo poboljšava raspoloženje, ali i samopouzdanje

Boravak u prirodi je dobar za naše telo, ali i za mozak. Baštovanstvo povećava pozitivnost, optimizam, dobar je u borbi protiv depresije.

7. Baštovanstvo nas tera da jedeno zdravije

Nije uvek lako opredeliti se za zdravu hranu, ali baštovanstvo vam može pomoći. Uzgajivači voća, povrća i začinskog bilja imaju dodatnu prednost lakog pristupa hranljivim opcijama hrane (i omogućavaju vam da kontrolišete koji se pesticidi ili đubriva koriste.) Plus, ljudi koji uzgajaju povrće imaju veću verovatnoću da ih jedu. Jedno istraživanje otkrilo je da deca češće jedu voće i povrće kada se uzgajaju kod kuće.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.