KOME PRIPADA LJUBIMAC NAKON RAZVODA? Ljudi su spremni da se odreknu svega u zamenu za psa!

Ako par tokom braka dobije jedno ili više dece, tada kućni ljubimci ulaze u kategoriju pokretnine koju koriste deca te ostaju u posedu dece odnosno njihovog primarnog staratelja

Kada su Katarina i Martin odlučili da se razvedu, lako su se dogovorili oko imovine. Stan će prodati, novac dele na pola. Štednju koju su imali u banci takođe. Automobil svako ima svoj, tako da je to u redu. Ali, što uraditi s Lunom? Njihova retriverka, dve godine stara, postala je kamen spoticanja. Nisu se svađali oko bakine komode (Katarina) ili kolekcije slika (Martin), ali Luna ih je dovela do svađe.

- Spakovala sam stvari i rekla mu iskreno: "Dragi, žao mi je zbog svega. Vidimo se na sudu, pas ide sa mnom". Nisam očekivala da će moj suprug skočiti i da mi neće dati da odvedem psa. Onda sam se zamislila i shvatila koliko je on vezan za nju. Tad mi je dozvolio da je povedem, ali dolazio je po nju vikendima. Hteo ju je šetati naveče, popodne. Kad god me zvao, hteo je nju da vidi. Razvod je, naravno, težak i bolan, no nismo se sukobljavali ni oko čega, osim oko nje - seća se Katarina, koja je s Martinom na kraju mirno rešila sukob. Luna je "podeljena" tako da je jedne nedelje kod jednog, jedne kod drugog i tako to funkcioniše već tri godine.

Zanimljivo je kako to izgleda u američkoj saveznoj državi Aljasci. Sudovi u toj državi već gotovo četiri godine kod dodele starateljstva nad kućnim ljubimcem ili ljubimcima moraju voditi računa o tome ko će se za životinju ili životinje kvalitetnije moći brinuti.

Foto: stocksnap.io

Većina sudova preferira dodeliti zajedničko starateljstvo nad kućnim ljubimcem ili ljubimcima, kao što je uostalom slučaj i s decom. Advokatica specijalizirana za razvode Ajša Vardag tvrdi da emocionalna povezanost koju ljudi osećaju prema svojim kućnim ljubimcima zna otežati brakorazvodne postupke.

- Radi se o vrlo duboko ukorenjenim problemima i stranke u svaku raspravu unose puno emocija. Deo njihovog mentalnog stanja je da je ovo kraj njihove ljubavi, braka i porodice i kućni ljubimci, koji su bili integralni deo svega toga, dobiju veliku emotivnu važnost - rekla je za Independent Vardag.

Ako je par kućnog ljubimca stekao tokom bračne zajednice, u tom slučaju se takođe sud ravna prema tome ko je u registarskim papirima naveden kao vlasnik.

U slučaju potpisivanja predbračnog ugovora, imovina koju bračni drug poseduje u trenutku sklapanja ugovora se definiše, te se takođe ustanovi vlasništvo nad svom hipotetskom zajedničkom imovinom.

Ako par tokom braka dobije jedno ili više dece, tada kućni ljubimci ulaze u kategoriju pokretnine koju koriste deca te ostaju u posedu dece odnosno njihovog primarnog staratelja. U tom se slučaju zanemaruje pravilo registrovanog vlasništva.

Svaki od partnera dakako na sudu može pokušati osporiti pravo na starateljstvo, no u tom slučaju mora sudu dokazati da će se on bolje brinuti za kućnog ljubimca.

Foto: Pixabay

Vardag temeljem svog iskustva parovima koji se razvode sugeriše da jednako kao i s decom pokušaju pronaći zajednički jezik kada se radi o staranju za kućne ljubimce.

- Ako neko može provoditi više vremena sa životinjom tada je možda bolje da životinja pripadne tom partneru. Kada se dodeljuje starateljstvo nad decom mora se razmišljati praktično i ista je stvar s kućnim ljubimcima - kaže Vardag.

Vardag dodaje da bi se sudovi prema kućnim ljubimcima u slučaju brakorazvodnih postupaka trebali odnositi s malo više razumevanja, čak i ako im zakon dopušta da to ne moraju raditi.

- Ljudi vole svoje životinje i to se ne sme olako shvatiti - kaže Vardag.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.