ZAŠTO SE LJUDI NE SEĆAJU DOGAĐAJA IZ DETINJSTVA? Naučnici konačno dali odgovor - AKO URADITE OVO SEĆANJA ĆE SE VRATITI...

Iako su uspomene iz detinjstva mnogima najlepše, one su samo delić onoga što je čovek zaista doživeo. Ako pokušate da se setite prvih godina svog života, gotovo se sigurno nećete setiti nijedne od njih. Naučnici su konačno objasnili zašto je to tako!

Verovatno ste čuli za termin amnezija, popularni gubitak pamćenja koji se najčešće javlja kod oštećenja mozga ili oštećenja svesti. Iako većina ljudi nikada neće doživeti amneziju u klasičnom obliku, svi će proći kroz određenu formu u životu. I s njom gubi uspomene na sopstveno detinjstvo.

Ovaj specifični oblik nazvan je dečija ili infantilna amnezija. Kada se dogodi, na mozak ne utiče nijedan spoljni faktor, kao što je udarac, već procesi koji se odvijaju u okviru ovog upravljačkog tela. Prema profesoru Patricii Bauer sa Univerziteta Emori u državi Džordžiji, SAD, ovo je povezano sa načinom na koji mehanizmi u mozgu čuvaju iskustva za potencijalnu upotrebu u budućnosti.

Dečija amnezija se obično javlja kod ljudi u dobi od sedam godina. Istraživanja su pokazala da su deca od pet do sedam godina mogla da se sete 63 do 72 procenta onoga što su doživela u prošlosti. Međutim, u slučaju kod osmogodišnje ili devetogodišnje dece to je bilo samo oko polovine, tačnije 35 odsto, piše portal Sajns Tajms . Sa povećanjem starosti, ovaj broj se još više smanjuje.

Međutim, šta i koliko se čovek seća iz detinjstva, može se razlikovati od osobe do osobe. Važnu ulogu igra, na primer, da li je osoba u mladosti doživela izuzetno snažan događaj ili traumu, koja je postala fiksna kao sećanje. U tom slučaju, možda se čak i potpiše na mentalno zdravlje tokom kasnijeg života.

Foto: Pixabay

Međutim, većina stanovništva nema ili ima vrlo nejasna sećanja na rano detinjstvo. Međutim, postoje načini na koje mozak može aktivirati sećanja u podsvesti. Ne morate čak ni da znate da ih imate, a oni se pojavljuju tek kada su, da tako kažem, aktivirani. To može biti, na primer, fotografija, poseta mestu povezanom sa datim skrivenim sećanjem, ali i običan razgovor o čovekovom detinjstvu i prošlosti. Čak i učenje koje doprinosi moždanim aktivnostima može pomoći u njihovom aktiviranju.