NEVEROVATNO OTKRIĆE NAUČNIKA! U mozgu preminulih je pronađeno OVO - evo šta se dešava prvih 24 SATA nakon smrti

U mozgu ljudi koji su umrli pronađene zombi - ćelije koje su ostajale žive nakon što bi ljudsko biće umrlo

Koliko god naučnici istraživali, ljudsko telo je i dalje velika zagonetka, jer čak i nakon što čovek umre, postoje ćelije koje povećavaju svoju aktivnost posle smrti.

Do takvog otkrića došli su naučnici sa Univerziteta Ilinois koji su proučavajući ljudski mozak naišli na ćelije koje tek nakon smrti postanu aktivne.

"Reč je o "Zombi ćelijama" kojima nakon smrti jača ekspresija gena i oni hrabro nastavljaju s izvršavanjem svojih vitalnih zadataka, kao da im je neko zaboravio pomenuti da je svemu kraj i da više nisu potrebni.

Neurolog Džefri Loeb sa Univerziteta Ilinoj i njegove kolege primetili su da ove ćelije još satima nakon smrti tvrdoglavo stvaraju nove niti i obavljaju razne poslove.

"Većina studija pretpostavlja da sve aktivnosti u mozgu prestaju kada srce prestane kucati, ali to nije slučaj. Naše otkriće će uticati na istraživanja o ljudskom mozgu, istakao je Leb  u zvaničnom saopštenju nakon objave istraživanja u časopisu Scientific Reports.

Istraživanja koja se bave mozgom posle smrti uspela su da prikupe veliku količinu informacija o brojnim poremećajima i bolestima poput autizma, šizofrenije ili Alchajmerove bolesti. Takva istraživanja se obično sprovode na mozgovima osoba koji su preminuli pre više od 12 sati.

Foto: Shutterstock

Međutim, koristeći uzorke "svežeg moždanog tkiva" koje je uklonjeno tokom operacije pacijentima, Loeb i njegov tim otkrili su velike razlike u "živom" i "mrtvom" mozgu.

Koristili su podatke o ekspresiji gena, koje su potom potvrdili proučavajući histologiju moždanog tkiva, kako bi razumeli aktivnost specifičnu za pojedine ćelije, kao i promene koje se događaju posle smrti.

Iako je deo genske aktivnosti ostao nepromenjen tokom 24 sata, ćelije živčanog sistema i njihova genska aktivnost brzo su se smanjivale. Međutim, istovremeno, gliji (jedna od glavnih vrsta ćelija u živčanom sistemu, uz neurone) zapravo su pojačale svoju gensku ekspresiju i procese.

Kako pojašnjava Loeb, to na prvi pogled može biti iznenađujuće, ali je zapravo veoma logično. Naime, ćelije glija, poput mikroglija i astrocita, na scenu stupaju kad nešto u telu nije u redu. Smrt bi mogla da se okarakteriše kao najgora stvar koja se dogodi telu.

Činjenica da se glija ćelije povećavaju nakon smrti nije iznenađujuća jer reaguju u trenucima kad nešto nije u redu u mozgu, kao što su oštećenja koja nastaju nedostatkom kiseonika ili moždanim udarom, ističe Loeb.

Naučnici su zaključili kako je ekspresija gena u sveže izolovanom uzorku ljudskog mozga pokazala neverovatan pogled u gensku kompleksnost mozga. To bi moglo imati velik uticaj na buduće, ali i prošle studije koje su koristile moždano tkivo za razumevanje bolesti koje uključuju imunološki sistem, jer sad se zna da postoje glija ćelije koje i nakon smrti "proždiru" umiruće delove mozga.

Međutim, zanimljivo je da su te ćelije aktivne tek u prvih 24 sata nakon smrti. Nakon toga i one podležu gašenju, pa počinju da se raspadaju kao i ćelije oko njih.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.