Arheolozi u grobu žene našli ČUDESNU STVAR

Zlatni prsten otkriven je u grobu žene iz ranog bronzanog doba na jugozapadu Nemačke. Neobično je što je verovatno izrađen u Kornvolu, smatraju stručnjaci.

Prelepi spiralni prsten pronađen je u okrugu Tubingen, i veruje se da je to najstariji zlatni predmet  ikada otkriven u tom regionu.

Uprkos tome što je udaljen više od 1.000 kilometara, analiza sugeriše da je nakit izrađen u Kornvolu. 

Dokaz trgovine

Arheolozi kažu da je ovo „neobično rani dokaz" dalekosežne trgovine luksuznim predmetima u Evropi iz ranog bronzanog doba.

Prsten su otkrili istraživači sa Instituta za praistoriju i srednjovekovnu arheologiju Univerziteta u Tibingenu u jesen 2020. godine.

Tokom iskopavanja, u blizini Amerbuh-Rojsten, stručnjaci su otkrili da je žena sahranjena između oko 1850. i 1700. godine pre nove ere u položaju fetusa, i da je bila okrenuta prema jugu.

Ova vrsta sahranjivanja je tipična za kasni neolitski period u Centralnoj Evropi.

 

 

U novoj studiji, istraživači, predvođeni Rejkom Krasom, napisali su da grob liči na one iz bronzanog doba na obližnjem platou i očigledno je povezan sa naseljem na brdu u Kirhbergu.

Jedini predmet otkriven u grobu bio je spiralni prsten, pronađen pored ostataka žene.

Tim naučnika veruje da je to možda ukras za kosu, i kažu da upravo ovaj predmet ukazuje da je žena imala visok socijalni status.

Analiza prstena otkrila je da pored zlata, sadrži oko 20 procenata srebra, manje od dva procenta bakra i tragove platine i kalaja.

Tragovi otkrivaju poreklo

Ti tragovi ukazuju na upotrebu legure zlata koja se prirodno javlja, najverovatnije iz takozvanih aluvijalnih naslaga dobijenih  iz reka, smatraju istraživači.

Ovaj sastav naročito nagoveštava da je prsten možda izrađen u Kornvolu, jer se ovakva vrsta materijala može naći u tamošnjoj reci Karnon.

Iako su stariji nalazi zlata i plemenitih metala u Evropi gotovo isključivo poreklom iz naslaga u jugoistočnoj Evropi, ovo je jedan od prvih predmeta sa jasnom vezom sa severozapadnom Evropom.

Tim otkriće smatra dokazom da su zapadne kulturne grupe stekle sve veći uticaj na centralnu Evropu u prvoj polovini drugog milenijuma pre nove ere.