Na jednom pustom i izolovanom ostrvu pred Islandom već više od hiljadu godina skuplja se najskuplje perje na svetu. Još su Vikinzi znali vrednost perja gavke, a jorgan od tog perja košta i više od 4.000 evra
U zalivu Brejdafjord, na jednom malom ostrvu ispred islandskog mesta Stikisholmur, svakog leta stotine ljudi kreće u potragu za najskupljim perjem na svetu. Kilogram perja gavke, jedne vrste morske patke, može da košta i nekoliko hiljada evra.
Perje se ne sakuplja sa živih ptica, one su strogo zaštićene. Do njega se dolazi mukotrpnom potragom po stenama, udubinama i po visokoj travi kojom je ostrvo prekriveno.
Tradicija od vremena Vikinga
Te retke ptice svoja staništa na obodima Arktika napuštaju u maju i gnezde se na retko naseljenim delovima obale Islanda. Pritom ostavljaju pernati trag. Za mnoge je to prilika da poprave kućni budžet prodajom jednog od najtoplijih prirodnih materijala na svetu. Pritom se skupljači pridržavaju strogih pravila.
- Kada su jaja još u gnezdu uzimamo samo manji deo perja, a ostatak uzmemo kad ptice napuste gnezdo - kaže Erla Fridriksdotir, direktorka kompanije ''King ajder'', jedne od najvećih izvoznika perja gavke. Ptice to perje koriste kako bi njime zaštitile jaja i održavale potrebnu temperaturu.
Tradicija sakupljanja perja na ostrvcetu Bjarneyjar ima hiljadugodišnju tradiciju. Tamo se perje iz napuštenih gnezda gavki sakuplja još od dolaska Vikinga u 9. veku.
Gavka je na Islandu pod zaštitom još od 1847. godine, a lov i sakupljanje jaja tih morskih pataka strogo je zabranjen. Ipak, ptice još uvek ugrožavaju brojni prirodni neprijatelji. Vremenom se zato, veruje Jon Fridrikson, Erlin brat, ptice sele u blizinu ljudi koji teraju grabljivce.
Jorgan od 4.350 evra
Osim mukotrpnog sakupljanja, razlog za visoku cenu gavkinog perja je i složen proces obrade.
Perje se prvo suši na suncu, a zatim se sterilizuje pri temperaturi od 120 stepeni. Nakon toga se dodatno pročišćava u specijalnim uređajima. Perje se na kraju dodatno čisti ručno, a onda još jednom dezinfikuje.
Običan jorgan s 800 grama gavkinog perja košta oko 4.350 evra. Mušterije su često ljudi koji su angažovani na zaštiti prirode, jer je to jedino perje koje ne nastaje kao propratni proizvod mesne industrije.
Godišnje se u čatvom svetu sakupi samo četiri tone perja, što je neznatna količina u poređenju sa 175.000 tona perja iz klasičnih izvora. Tri četvrtine gavkinog perja dolazi sa Islanda, a ostatak se sakuplja u zemljama koje se takođe nalaze u blizini Arktika .
Glomazni su, teški, u nama izazuvaju nostalgiju: prvi mobilni telefoni su bili prave „komadine“ tehnike. Baterija im je trajala duže i svaki se piksel mogao izbrojati. Nisu imali ekran osetljiv na dodir, niti kamere koje su mogle da uslikaju svaki tren života. Sve što telefoni danas imaju nije se moglo ni zamisliti te davne 1996. godine.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Glomazni su, teški, u nama izazuvaju nostalgiju: prvi mobilni telefoni su bili prave „komadine“ tehnike. Baterija im je trajala duže i svaki se piksel mogao izbrojati. Nisu imali ekran osetljiv na dodir, niti kamere koje su mogle da uslikaju svaki tren života. Sve što telefoni danas imaju nije se moglo ni zamisliti te davne 1996. godine.
Dragan J. Vučićević danas je tokom vanrednog uključenja u program naše televizije otkrio šokantne informacije o premijeru Crne Gore Milojku Spajiću koji je samo nekoliko sati ranije na najsramniji način udario na Srbiju, ali i na glavnog urednika Informera.
Jedan od lidera Srba u Crnoj Gori Milan Knežević uključio se hitno u Kolegijum na Informer televiziji i upozorio da svi novinari i urednici Informera mogu završiti na crnoj listi Crne Gore i Milojka Spajića.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević, poznat i kao "Drekavac", još jednom je pokazao koliko mrzi vlast u Srbiji i stao u odbranu novinara "Vijesti" Petra Komnenića kome je zabranjen ulazak u našu državu.
Posle debakla blokaderskog protesta "Sve se vidi za Vidovdan", kraljevački blokaderi izrazili su nezadovoljstvo organizacijom skupa, što je dovelo do dodatnih tenzija i trvenja između interesnih grupacija u samim blokaderskim redovima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje večeras svečanom prijemu koji je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu organizovala povodom obeležavanja 250 godina američke nezavisnosti.
Napadi iz Crne Gore na glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića intenzivirali su se nakon što je novinaru "Vijesti" Petru Komneniću zabranjen ulaz u Srbiju.
Nakon što je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić komentarisala tvrdnje televizije N1 da je Evropska narodna partija (EPP) sprečila da debatu o Srbiji u Evropskom parlametnu da navodno zštiti Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, javio se i MIlenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS).
Na Velikoj plaži u Ulcinju došlo je do incidenta koji je uznemirio turiste, kada je, prema navodima očevidaca, svađa u moru eskalirala u fizički sukob između nekoliko žena i to sve zbog muškarca!
Ministarstvo zaštite životne sredine i kompanija EKSPO 2027 potpisali su Memorandum o razumevanju kojim je uspostavljen okvir za zajedničku pripremu i realizaciju obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine 2027. godine, u okviru programa specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd.
Fatlind B. (26) izgubio je život u stravičnoj nesreći koja se dogodila u planinskom području u selu Delovce kod Suve Reke, kada ga je tokom nevremena pogodio grom.
U Ulici Salvadora Aljendea na Karaburmi danas se dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je povređen maloletnik, nakon što je na njega naleteo automobil marke "reno".
Na društvenim mrežama pojavio se uznemirujući snimak stravičnog vatrenog obračuna koji se danas dogodio u samom centru, na Trgu u Podujevu, a u kojem su ranjene četiri osobe.
Posle zastoja projekta FCAS, zajedničkog francusko-nemačko-španskog lovca šeste generacije, Berlin gura sopstveni digitalni borbeni sistem - mozak rata.
Kultno ostvarenje "Ko to tamo peva" krije brojne anegdote sa snimanja, a jedna do sada neispričana, otkriva kakav je nepopravljivi šaljivdžija bio legendarni glumac Dragan Nikolić.
Glumac Predrag Miki Manojlović kaže da je odbio da glumi u filmu koji je producirao Stiven Spilberg jer je nije želeo da bude deo projekta koji ljude sa ovih prostora predstavlja u negativnom svetlu.
Učesnici rijalitija "Elita" od učešća uspevaju da zarade i po nekoliko stotina hiljada evra, a među njima se izdvajaju najplaćeniji takmičari koji za boravak pred kamerama inkasiraju vrtoglave sume.
Sonja Vuksanović, bivša supruga pevača Ace Lukasa i Željka Šašić, ponovo je privukla veliku pažnju nakon što je na Instagram profilu podelila provokativan selfi.
Treper Mihajlo Veruović Vojaž nedavno je postao predmet sprdnje nakon što je fotografiju sa interneta predstavio kao svoju, a sada je zbog pitanja o tome prekinuo intervju.
Voditeljka Sanja Marinković otvoreno je govorila o razvodu od bivšeg supruga Aleksandra Uhrina, ali i o problemima sa kojima se parovi suočavaju u braku.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.