IZ MINUTA U MINUT! EVO KAKO JE IZGLEDAO DAN KADA JE ZEMLJU POGODIO ASTEROID KOJI JE UNIŠTIO DINOSAURUSE! Koliko će trajati doba ljudi?!

Jedna od najvećih iluzija u životu jest - kontinuitet. Pre 66 miliona godina kontinuitet dinosaurusa trajao je već oko 165 miliona godina i nije se činilo da će se to uskoro promeniti

Svet je bio topao i ugodan, a veći dio zemlje bio je prekriven bujnim šumama i neverovatnom raznolikošću drveća, cveća, paprati i biliona jedinki ogromnog broja vrsta mikroorganizama, biljaka, gljiva i životinja.

Dinosaurusi su bili dominantna bića, veoma često na vrhu lanca ishrane. Bili su sveprisutni i evoluirali su u stotine vrsta najrazličitijih oblika i veličina. Titanosauri, veliki nežni divovi, delili su svet s poznatim predatorima kao što je, na primer, Tirannosaurus reks. Pektinodon je lovio u šikarama, alosauris je jeo strvine, stegosaurus je brstio bilje, dok je edmontosaurus lutao obalama i močvarama. Bio je to svet obilja koji je bujao životom. Činilo se da će taj drevni raj potrajati zauvek.

No jednoga dana pre 66 miliona godina na zvezdanom se nebu pojavio sitni detalj koji je nagovestio kraj.

Masovna izumiranja

Da su dinosaurusi posmatrali nebo, te su noći mogli primetiti pojavu nove zvezde. No ta je sićušna toaka polako je postajala sve veća i svetlija, sve dok jednog dana nije izgledala poput još jednog Meseca na noćnom nebu. Zbunjujuća pojava zatim je iščezla s neba jer je uronila u Zemljinu senu. Iluzija kontinuiteta mogla se održati još samo nekoliko sati. Ujutro se objekt iznenada ponovno pojavio na nebu. Sada je već izgledao poput Sunca i povećavao se svake sekunde.

Da govorimo o asteroidu koji je uzrokovao šesto, i zasad poslednje, masovno izumiranje. Takvi su događaji, inače, pogađali našu planetu poslednjih 500 miliona godina. Konkretno, asteroid o kojem govorimo bio je promera oko 15 kilometara, što znači da nije bio samo gotovo dvostruko viši od Mont Everesta. Imao je masu od neverovatnih sedam biliona tona.

Na prelazu iz krede u paleogen uzrokovao je pomor oko 75 odsto svih živih vrsta. U okeanima se, pak, broj morskih vrsta smanjio za 33 odsto. Doduše, izumiranje nije bilo ravnomjerno. Neki organizmi su nestali, neki su doživeli teške gubitke, dok su neki imali tek minimalne, poput krokodila.

No vratimo se na sam dan tog strašnog događaja. Ko zna, možda je to bio neki utorak, recimo 15. avgusta oko 10 sati...

Foto: Pixabay

Jezivi svetleći objekat jurio je prema poluostrvu Jukatan (današnji Meksiko) brzinom od oko 74.000 km/h, što je šezdeset puta brže od brzine zvuka. Probio je atmosferu i udario u naš planet.

Kada je udario u plitki okean i stenovito tlo pod morem, asteroid je od siline ispario, oslobodivši istovemeno energiju ekvivalentnu eksploziji nekoliko stotina milijardi nuklearnih bojevih glava.

Udarni talas

Zaslepljujući bljesak svetla obasjao je nebo dok je jeziva bela kugla rasla nad Meksičkim zalivom. Stenovito tlo istopilo se u ključalu kipuću plazmu vrelu nekoliko desetina hiljada Celzijevih stupnjeva. Val topline od eksplozije putuje brzinom svetlosti i za menje od  sekunde spaljuje sve u promeru od 1.500 kilometara. Energija udara toliko snažno pritišće Zemljinu koru da ona gubi svu snagu i doslovno otiče od mesta udara poput tekućine, stvarajući krater dubok 25 i širok 100 kilometara.

Okean je, pak, potisnut stotinama kilometara u svim smerovima. Pošto je asteroid udubio tlo, Zemljina se kora u jednom trenutku odbila uvis i, kao reakciju, stvorila privremenu planinu rastopljene i tekuće kore, visoku desetak kilometara. Nezamisliva količina materijala, čak šezdeset puta veća od izvorne mase asteroida, lansirana je u višu atmosferu i u svemir.

Unutar samo nekoliko minuta, silina udara osetila se na celom planetu. Zemlju pogađa potres magnitude od neverovatnih 11 stupnjeva po Rihterovoj lestvici. Takav se potres nije dogodio milijardama godina, niti ikada nakon toga. Potres je toliko jak da je, primera radi u Indiji prouzrokovao vulkanske erupcije koje će trajati sledećih 30.000 godina. Čak i na suprotnoj strani sveta tlo se pometa nekoliko metara levo-desno. 

AMERI SPREMILI HRTOVE ZA POTAPANJE RUSKIH PODMORNICA! MISIJA NA ATLANTIKU - UNIŠTENJE! Pentagon namerio da otme okean od...

Ogromna eksplozija udara stvorila je udarni val koji je dosozao brzinu veću od 1.000 km/h. U Srednjoj Americi sve tlo, sva vegetacija i sve životinje u trenutku su usitnjeni na komadiće i katapultirani hiljadama kilometara u svim smerovima.

Nakon udarnog talasaa na mestu udara urušava se privremena planina od tekuće Zemljine kore. To dovodi do cunamija visokog jedan kilometar koji se ogromnom brzinom kreće u svim smerovima. Kada stigne na kopno, potipiće sve u dubini od nekoliko hiljada kilometara od obale. I petnaest sati nakon udara cunami će biti visok oko sto metara i vratiće se do mesta udara. 

Ipak, ono što sledi još je užasnije.

Pakao na Zemlji

Nebrojene krhotine izbačene u svemir kružit će oko Zemlje tisućama godina. Neke će udariti u Mjesec, neke čak i u Mars. No većina će se odmah vratiti na tlo. Kada materija pada kroz atmosferu tolikom brzinom, ona postaje iznimno vruća. Milijuni tona materije vrele nekoliko stotina stupnjeva Celzijevih padaju po cijelom planetu. Time se atmosfera brzo zagrijava do suludih temperatura. Ne znamo koliko se točno zrak zagrijao ni koliko je dugo trajao taj toplinski udar, no postoje dvije ideje.

Vazduh se zagrejao na stotine stupnjeva u periodu od nekoliko minuta, ili na hiljade stupnjeva u periodu od otprilike jedne minute. U oba slučaja, vazduh postaje vruć kao unutrašnjost industrijske peći, što znači da na površini planete dolazi do masovnog pomora. Sva bića koja nisu mogla naći utočište u dubokom podzemlju pretvorena su u prah i pepeo.

Za samo nekoliko sati širom sveta pojavili su se ogromni požari. Sve svetske šume i prašume gorele su poput planetarne logorske vatre. Poćari su trajali mesecima i pretvorili su Zemlju u pakao.

Kako se dan udara bližio kraju, većina dinosaurusa već je izginula, no ono najgore tek je usledilo.

Gigantski gusti tamni oblak isparenog materijala doseže gornju atmosferu i širi se po celom svetu zajedno sa čađu i aerosolom nastalim pri udarcu. Planet tone u duboku tamu. Sunčeve zrake ne mogu proći kroz oblak. Jedino svetlo dolazi od požara koji još divljaju Zemljom. Ako su neke biljke i uspele preživeti prethodni pakao, sada će uvenuti. Za samo nekoliko dana globalna temperatura pasće za čak 25 °C.

Foto: youtube

Okeani su naročito teško pogođeni. Nedostatak sunca ubio je više od 90 posto planktona koji čine temelj hranidbenog lanca morskog sveta. Ugibaju i veliki morski gmazovi te amoniti koji su nekada dominirali morima.

(FOTO) RUSIJA OVO ČEKA 120 GODINA! PRVO CARSKO VENČANJE, VELIKI KNEZ ROMANOV ŽENI ITALIJANSKU PRINCEZU! Pozvani i Karađorđevići, Petrovići, bugarski car...

Biosfera u kojoj su se našli retki preživjeli sada izgleda poput vanzemaljskog krajolika. Pepeo, krhotine i spaljeni ostaci nekada bujnog života prekrivaju tlo. Nebo je tamno. Ne vide se ni Sunce, ni Mesec, niti zvezde. Polarna hladnoća obavila je svet. Sveže hrane gotovo da ni nema. Zapravo, jedina bića koja uspevaju u takvim uslovima jesu gljive. Godinama će još naš planet biti neprijateljsko i smrtonosno mesto. Globalna zima trajaće decenijama. Nestaće najmanje 75 posto svih vrsta živih bića.

I tako, na kraju tog sudbonosnog dana, svet je postao neprepoznatljiv. Kontinuitet koji je trajao milionima godina više ne postoji. Završilo je doba dinosaurusaa. U treptaju oka!

Dugoročni opstanak

Priča ipak ima sretan kraj. Poput Feniksa, iz pepela starog sveta proizašla su nova stvorenja. Ptice su direktni potomci dinosaurusa, a sisari će postati dominantni na kopnu. Unutar tog razreda evoluiraće red primata, a unutar njega i vrsta Homo sapiens koja će zavladati planetom.

Da golemi asteroid nije udario u Zemlju pre 66 miliona godina, ko zna kako bi danas izgledao život. Bez naglog urušavanja kontinuiteta dinosaurusa, koji je potpuno promenio planet i sav život na njemu, mi možda nikada ne bismo imali priliku postati ono što smo danas.

NEVEROVATNA POTRAGA U BURSI Pijanac satima pomagao u potrazi za nestalom osobom, dok nije shvatio da tragaju za njim

Ne znamo koliko će trajati doba ljudi. Do sada postojimo samo dvesto hiljada godina, što je tek 0,1 posto vremena vladavine dinosaurusa. U tom kratkom periodu postigli smo impresivne podvige, od ovladavanja vatrom do putovanja u svemir i cepanja atoma. Ipak, naša budućnost i naš dugoročni opstanak nisu garantovani. Ako ne budemo oprezni, to bi moglo završiti u trenu, baš kao što je završilo doba dinosaurusa.

No za razliku od njih, znamo da je naš kontinuitet krhak, čak i ako se to ne čini tako. Stoga moramo biti budni, oprezni i spremni. Budemo li imali sreće, naše će doba potrajati još jako dugo.