HAČIKO-SIMBOL PRAVE VERNOSTI! Ovako je izgledao PAS koji je čekao svog pokojnog vlasnika 9 godina! /FOTO/

Nema osobe koja nije čula za Hačika, čuvenog psa, koji je postao planetarno popularan zbog svoje beskonačne ljubavi prema vlasniku

O Hačiku su snimani filmovi, crtaći, stripovi i malo ko za njega još nije čuo. Ali njegove prave fotografije nemamo baš prilike da vidimo često.

To ne čudi, jer zlatno smeđa akita Hači rođen je davne 1923. na jednoj japanskoj farmi. Godinu kasnije, usvojio ga je univerzitetski profesor Hidesaburo Ueno iz Tokija i tako je započela njihova planetarno poznata priča koja će dirnuti i one najtvrđeg srca.

Za vernost psa Hačika čuli su ljudi iz celog sveta.

Profesor je svakoga dana vozom odlazio na fakultet, a njegov pas uvek ga je pratio na stanicu. I ne samo to! Na kraju svakoga dana, ovaj verni pas napuštao bi kuću kako bi sačekao svog vlasnika na železničkoj stanici Šibuja.

Nažalost, 21. maja 1925. godine profesor se nije vratio na stanicu. Iznenada je preminuo usred predavanja, ali odani ljubimac nije mogao da prihvati da njegovog vlasnika više nema.

Narednih devet godina, devet meseci i petnaest dana na železničkoj stanici strpljivo je čekao voz kojim je trebalo da se vrati profesor Hidesaburo Ueno. Svakoga dana u isto vreme, on je bio na mestu na kojem se nekada sastajao s preminulim vlasnikom. I tako sve do kraja svojeg života.

Putnici su ubrzo razvili simpatije prema ovom zaista posebnom psu, premda nisu svi isprva bili prijateljski raspoloženi. Barem ne do 4. oktobra 1932., kada je objavljen prvi članak o Hačiku. Nakon toga je pridobio pažnju cele nacije i ljudi su mu često donosili hranu i poslastice. Čak su se i organizovali po pitanju troškova veterinara.

Godine 1934. Hačikova vernost ovekovečena je u obliku bronzane statue koju je napravio poznati japanski umetnik Teru Ando. Nažalost, tokom Drugog svetskog rata je uništena, ali se zbog zalaganja vajarevog sina, pojavila nova statua verne akite koji danas još uvek stoji ispred ulaza na železničku stanicu.

Nakon što je ceo život proveo čekajući povratak svog vlasnika, Hačiko je uginuo 8. marta 1935., kada je imao 11 godina. Kremiran je, a njegov pepeo je stavljen pored groba njegovog vlasnika pa je tako ova dirljiva priča dobila spokojan završetak.

Krzno mu je preparirano, a Hači je postao deo stalne postavke u Japanskom nacionalnom muzeju nauke.