Zašto su semafori baš crvene, žute i zelene boje?

Semafor je svetlosni uređaj za regulaciju saobraćaja. Uglavnom su postavljeni na raskrsnicama. Boja, oblik i veličina svetala semafora su određena standardima i ona se uključuju i isključuju određenim redom, u određenim vremenskim intervalima

Znamo da crveno znači da treba da stanemo, dok je zeleno signal da je u redu da pređemo ulicu ili nastavimo da vozimo ako smo za volanom. Žuto nam signalizira da treba da budemo na oprezu jer će se promeniti semafor između druge dve boje. A zbog čega su baš ove boje izabrane da budu na semaforu, a ne neke druge kao, na primer, ljubičasta, plava?

Semafori su postojali i mnogo pre pojave automobila. Oni su prvo korišćeni da pruže signale vozovima u 19. veku. Crvena je i u to vreme signalizirala da treba da stanete. Zelena, međutim, nije signalizirala da treba da krenete ili nastavite da vozite, već oprez, dok je bela boja imala ulogu koju danas ima zelena.

Foto: printscreen

To je zadavalo velike probleme mašinovođama budući da se bela boja noću na horizontu ne razlikuje puno od zvezda. Iz tog razloga, železničke kompanije su odlučile da zelena bude ta koja signalizira siguran prolaz, i tako je ostalo do danas (osim u Japanu, gde istu ulogu vrši plava boja).

Što se tiče crvene boje, ona je praktično oduvek signalizirala opasnost, mnogo pre modernog saobraćaja. S obzirom na činjenicu da je to boja sa najdužom talasnom dužinom, ona se najlakše razaznaje iz daljine.

Žuta boja, s druge strane ima talasnu dužinu između crvene i zelene pa je iz tog razloga idealna kao simbol opreza.