• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: wikipedia/informer.rs

14.07.2022

21:10

BILA JE PRVA KOMPOZITORKA U SVETU! Njenu muziku su izvodile monahinje prvog reda, a osim toga, pisala medicinske, botaničke i geološke traktate!

Printscreen You Tube

Lajfstajl

BILA JE PRVA KOMPOZITORKA U SVETU! Njenu muziku su izvodile monahinje prvog reda, a osim toga, pisala medicinske, botaničke i geološke traktate!

Podeli vest

Naučnice donose revolucionarna naučna otkrića, međutim, uprkos svojim izvanrednim poduhvatima, žene su, tokom istorije bile zanemarivane

Ovo je priča o pionirki naučne prirodne istorije i kompozitorke. Hildegarda Bingenska je bila nemačka časna sestra, mistik, autor i kompozitor i živela je u dvanaestom veku.

Život

Hildegarda je rođena u plemićkoj porodici koja je služila grofovima Sponhajma, bliskim rođacima vladarske porodice Hoenštaufena. Bila je deseto dete, bolešljiva od rođenja, a kada je napunila osam godina, roditelji su je poslali crkvi kao „desetinu“ (vrsta poreza). Hildegarda je dodeljena na staranje Juti, sestri grofa Majnharda od Sponhajma, blizu Dizibodensberg manastira u Nemačkoj. Juta je bila izuzetno popularna i sakupila je mnogo sledbenika tako da se samostanski krug oko nje proširio. Nakon Jutine smrti 1136, Hildegarda je izabrana za starešinu zajednice i preselila grupu u nov manastir u Rupertsbergu na Bingenu na Rajni.

Od svoje rane mladosti, Hildegarda je tvrdila da ima religiozne vizije. Prvu viziju je imala 1141. godine, u kojoj je videla Boga koji joj se obratio rečima „Piši što vidiš!“ U početku je oklevala da opisuje svoja proviđenja, zadržavajući ih za sebe. Na kraju, nakon što joj je zdravlje popustilo od psihičkog tereta, članovi njenog reda ubedili su je da piše. Kako su vesti o njenim proviđenjima postajale poznate, 1140-ih, papa Evgenije III je čuo za Hildegarda preko Bernarda od Klervoa. Da bi utvrdio da li su njene vizije zaista bile božanski inspirisane, Papa je sastavio komisiju koja je posetila Hildegardu. Komisija je proglasila za stvarnog mistika, umesto za poremećenu osobu.

Foto: Printscreen You Tube

Hildegarda Bingenska

Stvaralavštvo

Svoje vizije, Hildegarda je sakupila u tri knjige: prva i najznačajnija Scivias ("Znati put") završenu 1151, Liber vitae meritorum ("Knjiga životnih zasluga") i De operatione Dei ("O božjim delanjima") takođe poznatu kao Liber divinorum operum ("Knjiga proročkih radova"). U ovim knjigama, napisanim tokom njenog života, ona isprva opisuje svaku viziju a zatim je objašnjava. Opis njenih vizija je bogato dekorisan po njenim instrukcijama, a dekoracije su verovatno iscrtale druge monahinje u samostanu, dok je pomoć u prepisivanju dao monah Volmar, sa slikama vizija. Njene interpretacije su obično prilično tradicionalne katoličke prirode. Njeni živopisni opisi fizičkih senzacija koje su pratile njene vizije dijagnostikovane su od strane neurologa (uključujući popularnog autora Olivera Zaksa) kao simptomi migrene. Drugi su ih videli samo kao živopisne ilustracije preovlađujuće crkvene doktrine njenog vremena koje je podržavala, radije nego kao stvarne vizije. Knjiga je proslavljena u Srednjem veku i štampana prvi put u Parizu 1513.

Skorašnji porast interesovanja za žene u srednjem veku je doveo do popularizacije Hildegard, posebno njene muzike. Oko osamdeset kompozicija je sačuvano, što je značajno veći opus od svih poznatih srednjovekovnih kompozitora. Među poznatijim radovima je Ordo Virtutum ("Red vrlina“ ili „Igra Vrlina“), vrsta ranog oratorijuma za ženske glasove, sa jednim muškim glasom - glasom Đavola. Napisan je, kao i sva ostala njena muzika, da bi ga izvodile monahinje njenog reda. Tekst njenih kompozicija koristi formu modifikovanog srednjovekovnog latinskig jezika jedinstvenog za Hildegardu, za koji je kreirala mnogo novih, sastavljenih ili skraćenih reči. Sama muzika je monofona, sastavljena za ograničenu instrumentalnu pratnju, koristeći obično panovu frulu i okarakterisana izuzetnim sopranskim deonicama.

Foto: Printscreen You Tube

Osim muzike, Hildegarda je pisala medicinske, botaničke i geološke traktate, i čak, izmislila alternativni alfabet. Zbog izuma reči i konstruisanog alfabeta, mnogi je smatraju srednjovekovnim pretečom.

Veza sa vlašću

Hildegard je bila moćna žena za srednjovekovno vreme. Komunicirala je sa papama kao što je Anastazije IV, državnicima kao Abot Zuger, nemačkim vladarima kao što je Fridrih I Barbarosa i starešinama manastira kao što je bio Sveti Bernar od Klervoa. Oni su često molili za njene molitve za koje se smatralo da su vrlo efektivne, ili su je pitali za mišljenje. Često je putovala, držeći javne govore što je bilo gotovo nezamislivo za ženu u to doba.

BONUS VIDEO:

 


Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set