BILA JE PRVA SRPSKA DOKTORKA I UČESNICA ČETIRI RATA! Draginja Draga Ljočić - prva DAMA koja je nakon UDAJE zadržala svoje PREZIME

Draginja Draga Ljočić je bila prva srpska doktorka, a medicinu je studirala u Cirihu. Neustrašiva i puna ljubavi, Draginja je bila ispred vremena u kojem je živela

Ne samo što je bila prva žena lekar u Srbiji, nego je imala i titulu oficira. Draginja je prva dama koja je u Srbiji zadržala prezime nakon udaje.

Uporna na oca

Priča o hrabroj Draginji počinje davne 1855. kada je ugledala svetlost dana u Šapcu u porodici cincarskog porekla. Otac Dima bavio se trgovinom, a kako je voleo isterivanje pravde, što je srpska heroina i povukla na njega, dugo je vodio spor oko jednog imanja sa bogatom šabačkom porodicom.

Kada je neočekivano izgubio ovaj slučaj na sudu, ostao je bez dinara i finansijski "uništen", ali ga to nije sprečilo da poslednju paru da lokalnom crkvenjaku da zvoni na crkvena zvona. Kada su ga meštani upitali ko je preminuo, Dima Ljočić prkosno i ogorčeno je odgovorio:

"Umrla je pravda i nju danas sahranjujem". Zbog ovoga je od načelnika "zaradio" 25 po turu, ali je isterao po svome! 

 

 

Kako bi prehranio ženu i petoro mališana, Ljočić je postao zemičkar. Znao je kolika je moć u znanju pa je decu bez obzira na nezavidan materijalni položaj školovao i ona su, u godinama koje će doći, postati neka od najznamenitijih ljudi svog vremena.

Darovita, pametna i uporna Draga zasigurno je više od svih osvetlala obraz i povratila prestiž svoje porodice, dokazavši da Ljočići, premda osiromašeni, nisu bez potencijala, časti, talenta i pre svega plementosti i rodoljublja.

Nakon završene Više ženske škole u Beogradu ona se, vođena ambicijom i socijalističkim idejama, obrela u Cirihu gde je i završila studije medicine 1878, sa svega 23 godine, postavši i zvanično “doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti”.

Bila je prva žena iz Srbije i tek četvrta u Evropi kojoj je to pošlo za rukom.

Prva doktorka u Srbiji

Draga je i pre sticanja diplome mogla da se pohvali bogatom praksom i činjenicom da je već dokazani lekar. Iskustvo je sticala tamo gde je bilo “najkrvavije” i najpotrebnije – na bojnom polju. U jeku Srpsko-turskog rata Draginja se vratila u domovinu, kako bi kao bolničarka pomogla ratnicima Srbije, a tada je i ovenčana činom sanitetskog poručnika.

No, ni diploma Ciriškog univerziteta ni ratno odlikovanje, nisu mogli da sruše mizogene stavove tadašnjeg srpskog društva, te je Draginja, iako stručnija i umešnija od mnogih muških kolega, naišla na otpor kada je poželela da radi kao prva žena doktor u Beogradu. 

Tek nakon intervencije njenog ratnog komandanta, tadašnji ministar Unutrašnjih dela rešio je da Draga dobije dozvolu za lekarsku praksu, ali joj nije dozvoljavalo da radi u državnoj službi. Čak ni činjenica da je u to doba u Srbiji bilo jedva 80-ak lekara, i to mahom stranaca, nije moglo da utiče na sporan zakon.

Ipak, njen odlučni duh to nije moglo da slomi – otvorila je privatnu praksu u Beogradu, ubrzo postavši i član Srpskog lekarskog društva, gde se neumorno zalagala se za povoljniji status žena lekara, iako je to bio gotovo "donkihotovski" poduhvat, kao uostalom i mnogo toga u njenom životu.

 

 

Konačno, 1882. godine stvari su se pomerile sa mrtve tačke, premda svakako ne na način na koji je ova smela Šapčanka zaslužila – ona je postavljena za pomoćnika lekara u Opštoj državnoj bolnici, najvećoj medicinskoj ustanovi tadašnje Srbije, piše istorijskizabavnik.rs

Kada je, tri godine kasnije, izbio Srpsko-bugarski rat, Draginja je ponovo pokazala koliko vredi. Prihvatila je izuzetnu odgovornost i hrabro se upustila u posao – bila je jedini lekar u čak tri bolnice: Opštoj državnoj, Zaraznoj i Bolnici za ranjenike.

Zdražala svoje prezime nakon udaje

Draga se 1883. udala za opozicionara Rašu Miloševića, jednog od osnivača Radikalne stranke i visoko obrazovanog intelektualca bliskom idejama Svetozara Markovića.

Čak je i njihovo sklapanje braka delić istorije. Draginja je bila prva Srpkinja koja je posle venčanja zadržala svoje prezime i od tada se potpisivala kao Draga Ljočić Milošević.

Raša i Draga imali su petoro dece.

Doktorka Draga Ljočić je preminula 5. novembra 1926. godine u Beogradu, u sedamdeset prvoj godini. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Dom zdravlja u Šapcu nosi njeno ime.

Film o Draginji

O hrabroj Draginji snimljen je i film. 

- Pokrenuli smo projekat koji uključuje dokumentarni film Draga Ljočić - odsjaji, o životu i delu čuvene lekarke, borkinje, dobrotvorke i feministkinje i interaktivnu izložbu sa umetničkim instalacijama koju priprema udruženje Kombinart - rekla je za Telegraf novinarka i vođa projekta Aleksandra Delić, napominjući da je se poduhvat novinara i umetnika naslanja na istraživanje mr Sonje Bokun Đinić, nekadašnje direktorke Biblioteke šabačke.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.