Znate li šta se DOGAĐA s telom NAKON SMRTI? Postoji REDOSLED!

Verovali ili ne, kada nastupi mrtvačka ukočenost, tela mogu da ispuštaju puno različitih zvukova, uključujući ispuštanje vetrova, škripanje kao i podrigivanje...

Kada umremo naše telo prolazi kroz nekoliko procesa pre nego se konačno pretvori u prah.

1. Srce prestaje da kuca i krv se skuplja

Kad srce prestane da kuca, lekari službeno proglašavaju osobu mrtvom i utvrđuju vreme smrti. Nakon toga, svi delovi tela počeće da umiru različitim brzinama. Srce više ne pumpa krv po telu, pa se ona skuplja u arterijama i venama.

Foto: Shutterstock

2. Telo menja boju

Kad krv prestane da cirkuliše taloži se u donjem delu tela, usled gravitacije. Telo izgleda pomalo modro, a neki delovi vrlo bledo.

3. Algor mortis ili mrtvačko hlađenje

Algor mortis nastaje kada telo počne da se hladi. Standardna telesna temperatura trebalo bi da bude 37 stepeni Celzijusa, ali nakon smrti telo gubi tu temperaturu za oko 0,8 stepeni svaki sat. 

4. Rigor mortis ili mrtvačka ukočenost

Nekoliko sati nakon smrti, nastupa rigor mortis, odnosno ukočenost tela. To se događa zbog smanjenja nivoa adenozin trifosfata (ADT). Proces obično započinje ukrućivanjem kapaka i mišića vrata.

Foto: Pixabay

5. Trzanje

Iako je osoba preminula, njeno telo i dalje može da se trza i pomera do nekoliko sati nakon smrti.

6. Lice se 'izravna'

Ironično, kad osoba umre, lice joj se zapravo izravna, rešavajući se linija dok mišići prestaju da se skupljaju.

7. Creva se prazne

Dok se većina tela steže zbog mrtvačke ukočenosti, postoje neki delovi koji se zapravo olabave - uključujući sfinkter. Razlog tome je što, kad je čovek živ, sfinkterom upravlja mozak - koji je sada mrtav.

8. Telo ispušta truli miris

Truli mirisi rezultat su umiranja ćelija u telu koje oslobađaju enzimi kako bi obavestile bakterije i gljivice u blizini da je nešto umrlo.

Foto: Pixabay

9. Telo napadaju živi organizmi

Nakon što bakterije i gljivice pronađu svoj put, telo će napasti i insekti poput muva. Položiće svoja jaja iz kojih će se kasnije izleći crvi.

10. Neobični zvukovi

Kad nastupi mrtvačka ukočenost, tela mogu da ispuštaju puno različitih zvukova, uključujući ispuštanje vetrova, škripanje i podrigivanje.

11. Bakterije nagrizaju creva

Većina ljudi već zna da su ljudska creva puna bakterija. Kad je čovek živ, imuni sistem drži bakterije pod nadzorom. Ali, kad  umre i imuni sistem više ne radi, bakterije počinju da 'divljaju' - i nagrizaju creva.

12. Ispupčenje očiju i oticanje jezika

Razgradnjom creva oslobađaju se gasovi. Ti gasovi tada uzrokuju ispupčenje očnih jabučica i oticanje jezika.

Foto: Pixabay

13. Truljenje

Truljenje se događa kada naše ćelije nastave da se razgrađuju i kohezija tkiva se gubi kad proteini počnu da se raspadaju.

14. Koža postaje labava

Dok gasovi od razgradnje počinju da se nakupljaju, koža se počinje da se odvaja od kosti i mišića jer postaje 'labava'.

15. Kosti se raspadaju

Kosti su poslednja stvar koja se razgrađuje. Taj proces počinje kada bakterije, gljivice i drugi organizmi dođu do kosti. Kad se kosti raspadnu, ostaje hidroksiapatit, mineral kostiju koji se pretvara u prašinu.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.