RAZLIKE IZMEĐU POPULARNIH LETNJIH POSLASTICA! Sladoled, đelato i sorbe nemaju podjednaku količinu mlečnih masti

Mnogi tvrde da Italijani prave najbolji sladoled na svetu. Ali čak i ako ste se lično uverili, treba da znate da je reč o đelatu, pravom italijanskom sladoledu, po sastavu i načinu pripreme različitom od naših koje kupujemo u prodavnici ili na ulici

Postoji i treća ledena poslastica za koju neki kažu da je sladoled - sorbe, ali po sastojcima to nikako nije.

Ako ih volite, saznajte i kako se prave.

SLADOLED

Glavni sastojci sladoleda su mleko, slatka pavlaka, šećer i žumanca i on ne sme da sadrži manje od 10 odsto mlečne masti. Sladoled se meša brzo, što dovodi do vazdušaste konzistencije, a veći sadržaj mlečne masti, u nekim slučajevima i do 25 odsto, u sladoledu apsorbuje više vazduha, pa je i mekši. Čuva se na niskim temperaturama.

ĐELATO

Tajna pravljenja đelata je u sastavu sa dosta manje slatke pavlake, što dovodi i do mnogo manjeg procenta maslaca, od četiri do devet procenata, a ponekad je i bez žumanaca. Đelato se muti sporije, zbog čega je i gušći od sladoleda. Služi se na temperaturi višoj nego sladoled, pa je tekstura mekša i izgleda sjajnije.

Veruje se da je italijanski đelato za kakav danas znamo pravljen za princeze na dvorovima tokom perioda renesanse, a da je pionir u njegovom izvozu u svet bio Prokopio Kuto, koji je imao svoju radnju u Parizu još u 17. veku.

SORBE

Ovaj ledeni specijalitet pravi se samo od voća, bez dodavanja mleka. Zbog nedostatka masnoće idealna je poslastica za sve one koji jedva odolevaju slatkišima.

Za sorbe se najčešće kaže da je lažni sladoled, a ime duguje Francuskoj, u kojoj je odavno stekao ogromnu popularnost. Francuski gastronomi smislili su da se sorbe konzumira pre glavnog jela kako bi pravim gurmanima očistio nepca za ukuse narednih jela. Osnova svakog sorbea su voćni sok ili pire od voća, kojima se ne dodaje ništa osim vode. Najpopularniji su ukusi jagoda, malina, ribizle, brusnica, kajsija, lubenica, ananas…

bonus video: