KAKO OSEĆAMO UKUS HRANE? Kada budete čuli, iznenadićete se!

Ukus hrane zavisi od dejstva čestica neke materije na određene, posebno osetljive organe u našem telu.

Ukus je percepcija koja se proizvodi ili stimuliše kada supstanca u ustima hemijski reaguje sa ćelijama receptora ukusa koje se nalaze na ukusnim lukovicama u usnoj šupljini, uglavnom na jeziku.

Ukus ima funkciju senzorne analize i hrane – ocene bezbednosti i sadržaja nekih nutrijenata (uz saradnju sa olfaktornim sistemom, naziva se obično aroma).

Ako čestice jedne materije ne mogu slobodno da se kreću, mi ne možemo da osetimo njen ukus. Zato osećamo ukus samo onih materija koje su u rastvorenom stanju.

Foto: Shutterstock

Životinje koje žive u vodi imaju kvržice za ukus po celom telu. Riba može da oseti ukus svojim repnim perajem! Životinje koje žive na suvom imaju kvržice za ukus smeštene u ustima, a kod čoveka ove kvržice se nalaze samo na jeziku.

Ako pogledate svoj jezik u ogledalu, videćete da je prekriven sitnim, bradavičastim ispupčenjima, kvržicama. U zidovima ovih kvržica, smešteno je čulo ukusa.

Kod životinja broj kvržica za ukus zavisi od potreba svake pojedine životinjske vrste. Kit guta čitava jata riba ne žvaćući ih; on ima mali broj kvržica za ukus, ili ih uopšte nema.

Svinja ima oko 5.500 kvržica za ukus, krava oko 35.000, antilopa oko 50.000, som oko 100.000 receptora za ukus. Čovek nema naročito osetljivo čulo ukusa. On ima svega oko 9.000 kvržica za ukus!

Kvržice za ukus na čovekovom jeziku su raspoređene u različitim područjima, a svako je osetljivo samo na jednu vrstu ukusa. Zadnji deo jezika je osetljiv na gorko, bočni delovi na kiselo i slano, a vrhom jezika osećamo slatko. U središnom delu jezika je područje u kome uopšte nema kvržica i njime se ne može osetiti nikakav ukus!

Foto: Shutterstock

Miris je važan učesnik u našem osećanju ukusa. Bar polovina onoga što smatramo ukusom nije uopšte ukus, već miris! To je slučaj kada kušamo kafu, čaj, vino, jabuku, pomorandžu i limun.

Na primer, kada pijemo kafu, prvo ćemo osetiti toplotu, zatim gorčinu koja dolazi od kiseline i prženja kafe, a zatim slatko, ako je kafa zaslađena. Ali tek kada topla para, koja se oslobađa iz kafe, dospe u naše grlo i nos i pošalje svoju poruku u mozak, mi ćemo stvarno „osetiti ukus“ kafe!

BONUS VIDEO:

Evo dokaza: ako zatvorite nos štipaljkom, ne samo da nećete moći da „osetite ukus“ kafe, već nećete moći ni da osetite razliku između dve potpuno različite vrste hrane koje jedete ili pijete!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.