SIGURNO STE ČULI ZA LEPOTICU I ZVER, ALI MOŽDA NISTE ZNALI DA SU STVARNO POSTOJALI! Njihova ljubavna priča je neverovatna (FOTO)

Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za crtani film "Lepotica i zver" , a moderna verzija ove klasične bajke bazirana je na životu čoveka koji se zvao Petrus Gonsalvus

Petrus Gonsalvus je rođen oko 1537. godine i poticao je sa Kanarskih ostrva. Život je počeo kao rob, ali ne bilo kakav!

Petrus je rođen sa hipertrihozom tj. “sindromom vukodlaka”. Čitavo njegovo lice i telo bilo je prekirvenom dugim dlakama i maljama zbog čega su ga prozvali “divlji čovek”.

Mladi francuski džentlmen

Kada mu je bilo samo 10 godina poklonjen je novom kralju Francuske Anriju II i na dvoru je ostao duže od 40 godina uživajući zaštitu monarha, a naročito njegove supruge - kraljice Katarine de Mediči, piše portal Allthatsinteresting.

Anri II je posvećivao mnogo pažnje Petrusu. Umesto da ga zaključa u kavez (kao što su neki predlagali) omogućio mu je klasično obrazovanje na kome bi mu pozavidela sva gospoda onog vremena - od vojnih taktika do latinskog jezika, Petrus je naučio sve što se očekivalo da zna jedan mladi plemić tog vremena. Zapravo, zahvaljujući kralju, bio je obrazovaniji od većine aristokratije sa dvora.

 

 

Upravo tu, Petrus je upoznao, zaljubio se i oženio sa devojkom koja se zvala Ketrin. Prema dostupnim podacima, i ona je njega volela, a u godinama koje su usledile par je zasnovao porodicu. Živeli su u skladnom braku i imali mnogo dece.

Teški dani

Međutim, 1589. godine dolazi do puča u Francuskoj. Dinastija Anrija II svrgnuta je sa trona, njegov sin - kralj Anri III ubijen je, a porodica Gonsalvus je ostala bez svojih dobročinitelja.

U pomoć im je priskočio vojvoda od Parme. Tokom rata koji je usledio on je Petrusa, Ketrin, njihovog sina i četiri ćerke poslao u svoj rodni grad.

 

 

Umro je pre nego što je uspeo da im se pridruži, ali je vojvodina supruga - Margaret, vojvotkinja od Parme, uzela u zaštitu porodicu Gonsalvus.

Slavne osobe Evrope

U Italiji, 1594. godine, tokom posete prijatelju u Bolonji, Ulis Aldrovandi, slavni italijanski naučnik je upoznao Petrusovu ćerku Antoanetu koja je takođe imala hipertrihozu. Ostao je fasciniran izgledom devojke i počeo je da izučava njeno neobično stanje na kraju ga ivrstivši i u svoju knjigu o deformitetima kod ljudi.

 

 

Antoaneta se takođe našla i na portretu bolonjske slikarke Lavinije Fontane. Zapravo. čitava porodica Gonsalvus privlačila je mnogo pažnje gde god se pojavila. Ipak, nikada ih nisu tretirali ka čudovišta! Umesto toga, umetnici su se otimali za priliku da urade njihove portrete kao što je to bio slučaj sa bilo kojom drugom porodicom aristokrata.

I od francuskog dvora pa sve do italijanskih vila, porodica je videla više sveta nego mnogi plemići tog vremena. Bili su izuzetno obrazovani i stalaji su ponosno pored kraljeva, naučnika i umetnika.

Ipak, bilo je i onih, naručito među nižim slojevima stanovništva, koji Petrusa i njegovu “dlakavu porodicu” nisu smatrali potpuno ljudskim bićima. Na kraju, povukli su se u jedno malo italijansko selo gde su nestali sa istorijske scene ostavljajući samo portrete koji će večno svedočiti o njihovim životima, piše Istorijskizabavnik.rs

Prava "Lepotica i zver"

Da bi priča bila potpuna treba pomenuti i ovo - Veruje se da je sudbina Petrusa Gonslavusa inspirisala bajku “Lepotica i zver”.

 

 

Priča je postojala i pre njega. Međutim, popularnost je doživela tek kada je ilustrovana. Iako u originalnoj bajci nema tačnog opisa zveri, prvi crtači skoro sigurno su videli neki od portreta porodica Gonsalvus i počeli da prikazuju Zver kao izuzetno dlakavog čoveka.

I tako je Petrus, na neki način, postao večan.

bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.