SRPSKA KNEGINJA OLGA JE IMALA TEŠKU SUDBINU! Ona je bila žena neverovatne SNAGE - ni smrt SINA nije mogla da SLOMI (FOTO)

Rođena kao princeza od Grčke i Danske 11. juna 1903. godine, Olga je bila najstarija ćerka grčkog i danskog princa Nikolasa i velike ruske kneginje Jelene Vladimirovne. Po ocu je bila unuka kralja Georgiosa I, a po majci praunuka imperatora Aleksandra II Romanova

Imala je još dve sestre - Elizabetu i Marinu i sve ih je odgajila engleska dadilja Kejt Foks.

Olga je imala 14 godina kada je Grčka zbacila monarhiju i proterala kraljevsku porodicu. Od tada se sa rodbinom selila od kraljevskih rođaka do rođaka širom Evrope odrastajući u jednu od najlepših princeza onog vremena. Opisivali su je kao "diskretnu, romantičnu i krhku ličnost" i dovodili u vezu sa brojnim plemićima onog vremena.

 

 

Zvanično, Olga je bila obećana danskom princu i kasnijem kralju Frederiku IX. Veridba je obznanjena 1922. ali do braka nikada nije došlo. Nespretnost danskog princa, koji je tokom zvaničnog predstavljanja mladog para držao za ruku jednu od Olginih sestara umesto nje, trajno je ponizila buduću nevestu. Ubrzo nakon događaja, Olga je odlučila da vrati prsten nasledniku danskog prestola i prekinula veridbu.

Nedugo nakon toga, na balu kod prijateljice u Londonu, upoznala je oksfordskog diplomca i srpskog kneza Pavla Karađorđevića.

Brak iz bajke

Olga je imala 19 godina. Pavlu je bilo 29. Iako su oboje poticali iz plemićkih porodica, njihov prvi sastanak bio je fascinirajuće običan i moderan – par je otišao u bioskop. I sve se odvijalo kao u bajci… već u avgustu 1923. Pavle je zaprosio Olgu i ona je nekoliko meseci kasnije postala srpska kneginja.

Bilo je to jedno od najlepših venčanja koje Srbija pamti. Kum mladom paru bio je vojvoda od Jorka – budući engleski kralj Džordž VI. Sada princeza Jugoslavije, Olga je počela da uči srpski. Brzo ga je savladala, iako sa jakim grčkim akcentom.

Olga i Pavle bili su jako srećni u braku. Oboje su bili zainteresovani za umetnost. Uživali su u jahanju, skijanju i tenisu. U godinama koje su usledile dobili su troje dece - sinove Aleksandra i Nikolu i ćerku Jelisavetu.

A onda se sve promenilo…

Ponovo u izgnanstvu

Koliko je poznato, ni Pavle ni Olga nisu mnogo marili za politiku. Nažalost, ispostavilo se da ona i te kako mari za njih! Nakon osamnaest godina mirnog života Olgu je dočekala repriza nemilih događaja iz detinjstva.

Najpre je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević. Knez Pavle je, željom svog brata od strica, postao knez-namesnik, i faktički preuzeo vlast u Jugoslaviji. Taj upliv u politiku skupo je koštao njegovu porodicu.

Onda je, 1941. rat stigao i do Jugoslavije. Pokušavajući da zemlju sačuva od sukoba knez Pavle i vlada odlučili su da prihvate ponudu nacista i zemlja je pristupila Trojnom paktu. Samo tri dana kasnije širom Jugoslavije izbili su nemiri.

 

 

Nakon vojnog puča 27. marta 1941. knez Pavle, kneginja Olga i njihovo troje dece, proterani su iz zemlje. Okarakterisan kao simpatizer nacista, knez Pavle i njegova porodica su postali zarobljenici. Iz Grčke, britanske snage odvele su ih u Keniju, pa u Južnoafričku republiku i držale u kućnom zatočeništvu za vreme celog Drugog svetskog rata.

Drugi egzil kneginji Olgi pao je još teže od prvog. U svom dnevniku pisala je koliko joj je teško bilo da glumi normalan život i da gleda kako joj se voljeni Pavle razboljeva. Nakratko joj je bilo dozvoljeno da dođe u Englesku kako bi prisustvovala sahrani sestrinog supruga, vojvode od Kenta poginulog u avionskoj nesreći 1942. Osim toga, do kraja rata porodica je ostala u Africi, piše Istorijskizbavnik.rs

A to nije bio kraj nedaća…

Dolaskom komunista na vlast u Jugoslaviji knezu Pavlu i celokupnoj porodici Karađorđevića je zabranjen povratak u otadžbinu. U Ženevu, pa u Pariz, Olga i njena porodica došli su tek 1948.

Ponovni susret sa Evropom, ali i sa dragim rođacima i prijateljima prijao je Olgi i Pavlu. Ponovo su mogli da uživaju u umetnosti i dugim šetnjama po muzeju. Kao bliski rođaci britanske kraljevske loze, dobili su dozvolu da posećuju Ujedinjeno Kraljevstvo. Pavle je prisustvovao sahrani svog venčanog kuma, kralja Džordža VI, a bio je pozvan i na krunisanje nove britanske vladarke - Elizabete II.

Sudbina je, međutim, ponovo našla način da saplete Pavla i Olgu. A udarac koji im je spremila bio je najteži od svih…

Sreća nije dugo trajala…

Tog 12. aprila 1954. porodicu Olge i Petra Karađorđevića zadesila je velika tragedija. U automobilskom udesu u blizini Londona poginuo je njihov sin, knez Nikola. Bilo mu je 25 godina. Pavle i Olga nikada nisu prežalili njegovu smrt.

 

 

Nastanili su se u Parizu. Mnogo manje su putovali. Knez Pavle preminuo je u septembru 1976. godine u Neiju. Sahranjen je u Švajcarskoj, u Lozani, na groblju Boa-de-Vo, kraj rano izgubljenog sina.

Srpska, grčka, danska i ruska plemkinja Olga doživela je poznu starost. Nakon što je počela da poboljeva duže periode je ostajala u Britaniji u kojoj joj je živela sestra. I dalje dostojanstvena, nastavila je da prisustvuje velikim događajima evropske elite, poput venčanja prestolonaslednika Aleksandra II koga je ispratila do oltara pošto njegova majka i baka zbog zdravstvenih problema nisu prisustvovale obredu. Olga je bila i jedna od zvanica na venčanju princa Čarlsa i ledi Dajane Spenser 1981. godine.

Pred kraj života kneginja Olga obolela je od Alshajmerove bolesti. Preminula je 1997. godine i sahranjena je pored supruga i sina u Lozani.

 

 

Krajem 2011. godine doneta je odluka o rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, a njegova supruga kneginja Olga rehabilitovana je 2013. godine.

Ukinute su sve izrečene sankcije i posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole ekshumirani su naredne godine i preneti u Srbiju. Dva dana kasnije, 6. oktobra 2012. sahranjeni su u crkvi na Oplencu, uz najviše državne počasti. Danas počivaju kraj ostalih članova dinastije Karađorđević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.