ZAŠTO LIŠĆE MENJA BOJU TOKOM JESENI? Odgovor će vas iznenaditi!

Kad pomislimo na jesen uvek zamislimo žuto, narandžasto ili crveno lišće. Očaravajuća paleta boja nas uvek zaseni. Međutim, da li ste se zapitali zašto se ova pojava dešava u prirodi? Rešili smo da vam odgonetnemo

Dok četinari zadržavaju zelenilo zahvaljujući vosku i smoli koje štiti lišće da se ne zamrzne, listopadno drveće se štiti na drugi način – odbacivanjem lišća. Zimi bi drveću bilo potrebno mnogo vode i energije da održi lišće u zdravom stanju. Zima je hladna, suva i nema mnogo sunčanih sati. Da bi biljka vršila fotosintezu potrebni su joj voda, sunčeva svetlost i toplota koju tokom zime ne bi imala. Umesto da održe svoje zeleno lišće, drveće ih postepeno odbacuje tokom jeseni jer ne bi moglo da vrši fotosintezu usled nedovoljne količine toplote i svetlosti. Dakle, razlog je praktičan. Lišće otpada kako bi drveće zaštitilo samo sebe.

Lišće ima boju zahvaljujući pigmentu. Pigment koji omogućava zelenu boju je hlorofil i nalazi se u biljnim ćelijama. Hlorofil je od velikog značaja za biljku jer im on omogućava da stvaraju hranu zahvaljujući sunčevoj svetlosti. Tokom proleća i leta dani su dugi i sunčani i tada biljka stvara dosta hlorofila. Kada počne jesen dani se skraćuju i temperatura opada, a biljke počinju da se spremaju za zimu i da štite hranljive materije od zamrzavanja. Hranljive materije iz lišća prelaze u grane, stablo i koren biljke koje prestaju da stvaraju hlorofil. Hlorofil koji je ostao u lišću se postepeno raspada. Kako hlorofil nestaje drugi pigmenti počinju da dominiraju. Lišće najčešće promeni boju pre nego što otpadne sa drveća. Zašto se to dešava?

Foto: Pixabay

Za proizvodnju hlorofila potrebno je mnogo energije. Ako biljka pomeri hlorofil u grane pre nego što list otpadne sačuvaće energiju. Biljke upijaju molekule koji čine hlorofil. Kada dođe proleće i bude dovoljno toplo i sunčano biljke koriste taj hlorofil koji su upile i stvaraju novo lišće. Lišće tokom jeseni ne otpada odjednom, već postepeno, polako menjajući boju. Za žutu i narandžastu boju lišća zaslužan je pigment karoten, zbog kog je i šargarepa narandžasta. Za crvene nijanse lišća odgovoran je pigment antocijanin, koji daje crvenu boju i ružama. Niske temperature izazivaju hemijske reakcije koje u listovima stvaraju ove pigmente. Od vremena, odnosno temperature, zavisi da li će boje biti jarke ili zagasite. Antocijanini mnogo više čine za biljku. Oni zagrevaju listove i štite ih od radijacije, jarke boje teraju biljne vaši sa listova.

Koliko je priroda omogućila sebi da opstane govori i činjenica da se hranljive materije otpalog lišća recikliraju na zemlji i na taj način pomažu da u proleće poraste novo lišće. Odbacivanjem lišća biljke čuvaju svoje zdravlje jer do kraja leta ostane mnogo lišća koje je oštećeno od bolesti ili koje su delimično pojeli insekti. Kada to lišće otpadne biljka štedi svoju energiju.

Kad lišće počinje da menja boju drvo zatvara čašice kroz koje su proticale voda i hranljive materije. Između peteljke lista i grane stvara se sloj koji lagano odbacuje list, tako da ne ostavi ranu na grani. Lišće koje otpadne sa drveća može danima da zadrži boju. Ono više ne dobija vodu i hranljive materije, pigment se raspada, a lišće se zatim osuši.

BONUS VIDEO: