ČEMU SLUŽI OGLEDALO U LIFTU? Ovih 10 zanimljivosti o LIFTOVIMA sigurno NISTE ZNALI

Čini se da se danas ne može zamisliti život bez liftova, naročito ako stanujemo ili radimo u zgradama koje imaju veliki broj spratova. Sigurno ste se vozili liftovima bezbroj puta, a da niste znali sve ove zanimljivosti o njima

1. Gotovo svi ćemo pri izlasku iz lifta pogledati sebe u ogledalu koje se u njemu nalazi kako bi proverili da li nam je frizura ili šminka u redu, a mnogi ogledalo u liftu koriste za pravljenje popularnih selfija.

Međutim, da li ste znali koja je bila inicijalna zamisao postavljanja ogledala u lift? 

Ranije su mnogi ljudi izbegavali vožnju liftom što iz straha, tako i zbog njegovog, po njima, sporog kretanja. Naime, smatrali su da bi lift trebao brže da se kreće, a samo ubrzanje istog bi mnogo koštalo, te su proizvođači počeli da u liftove stavljaju ogledala. Ljudi su bili fokusirani na posmatranje svog odraza, a sve manje su obraćali pažnju na brzinu. Postignuta je iluzija brzine, jer su mnogi mislili da se liftovi brže kreću, a njihova brzina je ostala nepromenjena.

Foto: Pixabay

2. Sigurno u svom okruženju imate bar jednu osobu koja ima strah od liftova i izbegava vožnju njima. Ti ljudi najčešće imaju problem sa klaustrofobijom - anksioznim poremećajem koji podrazumeva strah od zatvorenog ili uskog, "skučenog" prostora.

A da li ste znali da čak 10 posto svetske populacije ima problem sa klaustrofobijom?

Postavljanje ogledala u liftovima ima za cilj da pomogne ljudima sa ovim anksioznim poremećajem: stvara se dojam većeg protora, a odraz u ogledalu takođe smanjuje strah - imamo osećaj da nismo sami.

3. Još jedna zanimljivost koja je povezana sa funkcijom ogledala u liftu. Naime, prema tvrdnjama psihologa, prisustvo ogledala ima pozitivan uticaj na putnike i doprinosi poštovanju opšteprihvaćenih normi ponašanja. 

Mnogi ljudi osećaju nelagodu kada su sa nepoznatima u liftu. Ogledalo stvara dojam sigurnosti jer omogućava da neprimetno pratimo pokrete onih koji se voze sa nama.

4. Da li znate koja država drži Ginisov rekord po broju liftova? U pitanju je popularna "čizma" - Italija je zemlja koja ima najviše liftova.

Zanimljiva statistika - prosečan korisnik lifta dnevno njime ide 4 puta, a jedan lift "nosi" 20 000 ljudi godišnje.

5. A da li znate kada je nastao prvi lift? Prema određenim istorijskim podacima, preteča današnjeg lifta se pojavila još u trećem veku pre nove ere. U pitanju je bila drvena konstrukcija koja se podizala do određenog nivoa uz pomoć konopaca koje su na drugoj strani vukle životinje ili ljudi. Lift koji je svojim izgledom podsećao na današnje pojavio se sredinom 19. veka. Nastanak ovog lifta omogućen je pronalaskom parne mašine.

Foto: Pixabay

Elajza Otis, američki pronalazač je u Njujorku 1853. godine prvi put demonstrirao lift sa kompletnom sigurnosnom opremom koja se aktivira ako se prekine uže o koje je okačena konstrukcija lifta. Osam godina kasnije Otis je patentirao prvi lift na parni pogon.

6. Prvi električni lift je počeo sa radom u Baltimoru 1887. godine.

7. Svi oni koji se boje liftova pribegavaju pokretnim stepenicama tamo gde nema "običnih". Da li ste znali da su liftovi 20 puta bezbedniji od pokretnih stepenica?

8. Još jedna taktika koja se primenjivala kako bi se smirili putnici koji su osećali strah od liftova je muzika. Muzika u liftu se prvi put pojavila 1920-ih godina.

9. A sada malo zanimljive statistike. Prosečan korisnik lifta dnevno njime ide 4 puta. Jedan lift "nosi" 20 000 ljudi godišnje. Svi liftovi zajedno nose ekvivalent Zemljine populacije svaka 3 dana.

10. U najvišoj zgradi na svetu - Burdž Kalifi u Dubaiju, lift se penje do 163. sprata i pokriva razdaljinu od 504 metara.

bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.