STARI OBIČAJI! Evo zbog čega mnogi kucaju o drvo za sreću

Jedno od najčešćih objašnjenja za ovaj fenomen je običaj iz drevnih poganskih kultura, kao što su Kelti, koji su verovali da duhovi i Bogovi žive u stablima.

U mnogim kulturama, uobičajeno je sujeverje da ljudi kucaju u drvo kako bi prizvali sreću ili odagnali nesreću. Međutim, iako je izraz 'kucati u drvo' poznat još od 19. veka, čini se da ne postoji univerzalna saglasnost o tome kako je nastao.

Foto: Pixabay

Jedno od najčešćih objašnjenja za ovaj fenomen je običaj iz drevnih paganskih kultura, poput Kelta, koji su verovali da duhovi i bogovi žive na drveću.

Kucanje po deblu drveta se verovatno praktikovalo da bi se podstaklo dobro raspoloženje i tražila zaštita natprirodnih bića. Takođe, to je mogao biti način da se izrazi zahvalnost za sreću koju čovek ima.

Druga teorija je da su ljudi kucali u drvo da oteraju zle duhove ili da ih spreče da slušaju kada se hvale svojom srećom, čime su sprečili da se njihova sreća pretvori u nesreću. U međuvremenu, hrišćani često povezuju ovu praksu sa drvetom krsta sa Hristovog raspeća, piše History.

U prošlosti su paganski narodi verovali da duhovi žive na drveću, i da se kucanjem o drvo može tražiti pomoć dobrih duhova ili oterati zle duhove ovim gestom.

Foto: Pixabay

Neki istoričari i istraživači veruju da je kucanje u drvo nedavna pojava. Britanski folklorista Stiv Roud u svojoj knjizi „The Lore of the Plaiground“ prati istorijski razvoj dečije igre iz 19. veka pod nazivom „Tiggi Touchvood“, vrste igre u kojoj su igrači imuni da budu uhvaćeni kad god dodirnu komad drvo kao što su vrata ili drvo.

- Pošto je igra imala za cilj da pruži 'zaštitu' igračima, gotovo je izvesno da je ona izvor savremene sujeverne prakse kucanja u drvo - objašnjava Roud.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.