OVI ZNACI UKAZUJU NA TO DA IMATE VISOKU INTELIGENCIJU! Dobar smisao za humor je jedan od njih

Ukoliko imate dobar smisao za humor, neobičan hobi, potrebu za privatnošću, samokritični ste i levoruki onda ste verovatno visoko inteligentni.

Naučnici još uvek identifikuju nekoliko znakova po kojima se ljudi sa visokim nivoom inteligencije mogu identifikovati u masi. Govorimo o najneobičnijim od ovih znakova:

Foto: Pixabay

Dobar smisao za humor

Naučnici sa Univerziteta u Novom Meksiku sproveli su istraživanje čiji su rezultati otkrili da je jedan od znakova visoke inteligencije dobar smisao za humor. Istraživači su sproveli je još jednu studiju u kojoj je otkriveno da humor aktivira temporookcipitalno-parijetalni spoj. Upravo ovaj deo mozga obrađuje neočekivane situacije i nedoslednosti. Iz ovoga možemo zaključiti da što više različitih zadataka čovek mora da reši, to je njegov humor bolji.

Levorukost

U savremenom svetu većina ljudi su desnoruki i ambidekstri, odnosno ljudi koji su spremni da rade sa obe ruke. A samo 10 odsto stanovništva je levoruko. Zanimljivo je da među poznatim genijima ima dosta levorukih. Na primer, svetski poznati pisac i naučnik Bendžamin Frenklin, kao i nobelovac za fiziku Albert Ajnštajn, bio je levoruk. Osim toga, pošto je kod levorukih ljudi razvijenija desna hemisfera, koja je odgovorna za apstraktnu percepciju, oni su bolji u kreativnim zadacima i imaju dobru intuiciju.

Čudan ili beskorisni hobi

Još jedan znak visoke inteligencije je prisustvo besmislenog hobija. Mnogo je primera poznatih genija koji su voleli prilično čudne stvari. Na primer, hemičar Dmitrij Mendeljejev je u slobodno vreme pravio kofere, a Nikolaj Gogolj je sakupljao male knjige. Naučnici pripisuju ljubav visoko inteligentnih ljudi čudnim hobijima jer im pomažu da se opuste i ponovo pokrenu nakon intenzivnog kreativnog ili naučnog rada.

Foto: Shutterstock

Potreba za privatnošću

Među ljudima sa visokim nivoom inteligencije ima dosta usamljenika. Naučnici to pripisuju činjenici da su takvi ljudi više fokusirani na rešavanje složenih problema i razvoj projekata nego na širenje društvenih veza. Postoji i mišljenje da se pametni ljudi brzo prilagođavaju savremenim kulturnim i tehnološkim uslovima i zbog toga više vole da sami rešavaju životne poteškoće i sami sebi probijaju put.

Samokritika

Ovaj fenomen u psihologiji se naziva Daning—Krugerov efekat. Njegova suština leži u činjenici da ljudi sa niskim nivoom kvalifikacija ne samo da izvode pogrešne zaključke, već i nemaju priliku da shvate i isprave sopstvene greške. Zato se veruje da su ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, naprotiv, često samokritični. Pošto shvataju da njihova odluka možda nije najbolja od stotina opcija, često sumnjaju u sopstvene sposobnosti. Istovremeno, rezultati njihovog rada su znatno iznad proseka.