ŽENA KOJA JE IZUMELA MAŠINU ZA PRANJE SUDOVA Životna priča Džozefine koja je stvorila jedan od najdragocenijih KUĆNIH aparata (FOTO)

Preduzetnica Džozefina G. Kohran je bila žena koja je izumela mašinu za pranje sudova.

U čudnoj spravi od zupčanika, kaiševa i remenica nestao bi kavez sa više od 200 prljavih sudova, samo da bi se svega dva minuta kasnije ponovo pojavio čist, kao da je suđe ručno oprano. Kako prenosi United States Patent and Trademark Office, sprava nazvana Garis-Kohran mašina za pranje sudova bila je jedini izloženi izum koji je izmislila žena.

Rođena 8. marta 1839. u okrugu Aštabula, Ohajo, Džozefina je bila ćerka i unuka pronalazača i inženjera. Njen deda po majci, veteran Revolucionarnog rata po imenu Džon Fič, izumeo je prvi patentirani parobrod u Sjedinjenim Državama, a njen otac, Džon Garis, bio je građevinski inženjer koji je nadgledao brojne tkačnice vune, pilane i mlinove duž reke Ohajo.

Sa takvim poreklom, Džozefini je po prirodi i vaspitanju bilo u krvi da pronađe tehnološko rešenje ako naiđe na problem, a ako ono ne postoji, da ga sama izmisli. Ali prilike za inovacije bile su retke za Amerikanke iz 19. veka koje još nisu imale ni pravo glasa.

 

 

Džozefin se udala odmah nakon školovanja sa 19. godina za Vilijama A. Kokrana. Zajedno su imali dvoje dece: sina Halija, koji je umro sa dve godine, i ćerku Katarinu. Pošto nije uspeo da se obogati u kalifornijskoj zlatnoj groznici, Vilijam je porodicu preselio u vilu u Šelbivilu u Ilinoisu, a Džozefina je sa entuzijazmom i radošću preuzela ulogu društvenjaka.

Često su priređivali velike večera, na kojima je volela da koristi svoju kolekciju posuđa koje je datiralo još iz 1600-ih. Zato ju je veoma uznemirilo kada je otkrila da su ga sluge okrnjile - i to dok su ga prale.

Ako niko drugi neće, ja ću sama

U početku je preuzela na sebe da sama pere svoj fini porcelan, ali se ubrzo umorila od ovog dosadnog zadatka i počela da razmišlja. Bila je ubeđena da mora da postoji mehaničko rešenje koje će olakšati posao ne samo njoj, već i drugima.

- Ako niko drugi neće da izmisli mašinu za pranje sudova, ja ću to sama - obećala je ona, brzo skicirajući dizajn.

Otprilike u isto vreme, Džozefinin muž, koji se borio sa alkoholizmom, razboleo se i umro 1883. godine, ostavljajući joj samo 1.500 dolara i sve veći dug. Tako njen pronalazak održive mašine za pranje sudova više nije bio samo san, već hitna finansijska potreba.

Pronalaženje kompetentne pomoći da ostvari svoju zamisao pokazalo se teškim.

- Nisam mogla da nateram muškarce da rade stvari koje sam želela na moj način dok nisu pokušali i propali radeći onako kako su zamislili oni -  žalila se Džozefina kasnije, dodajući:

- A to je bilo skupo za mene. Znali su da nisam znala ništa akademski o mehanici i insistirali su da rade na svoj način sa mojim pronalaskom sve dok se nisu uverili da je moj način bolji, bez obzira na to kako sam došla do njega.