Najveće ajkule na svetu! 5 opasnih predatora kojih se plaši ceo svet

Ajkule od davnina privlače pažnju ljudi.

Međutim, činjenica je da je strah od njih porastao nakon filmova kao što su "Čeljusti" iz 1975. godine. Čak i namanji napadi na ljude predstavljaju novinarske senzacije, iako je istina da one imaju mnogo više razloga da se plaše nas nego mi njih. 

Kao što je već rečeno, njihov veličina može da varira. Ali, ono što je važno istaći jeste da ta karakteristika nema veze sa tim da li one napadaju ili ne ljude. Od 5 najvećih koje se nalaze na ovoj listi, samo kod dve vrste je potvrđeno da su napale i pojele ljude. Ostale su miroljubivi stanovnici voda, koji uglavnom preferiraju planktone na svom meniju. 

Кit ajkula

Godine 1947. norveški istraživač Tor Hajerdal je uz pomoć Humbolove struje plovio prema udaljenim pacifičkim ostrvima, na ručno izrađenom brodu zvanom Кon-Tiki. Zajedno sa još pet putnika uplašeno je gledao u ogromno stvorenje dugo preko 10 metara kada je izronilo pored njih. Nisu znali da je u pitanju kit ajkula (Rhincodon typus), najveća riba na svetu.

Najveći ikada dokumentovani primerak uhvaćen je u vodama Кine 2008. godine. Ona je imala više od 12 m  i više od 20 t, iako postoje zapisi o ogromnom stvorenju dužem od 20 m. U pitanju su za ljude potpuno bezopasna stvorenja, jer se hrane širokim spektrom zooplanktona i fitoplanktona.

Foto: pexels.com

Džinovska ajkula

Druga najveća riba na svetu je džinovska ajkula (Cetorhinus maximus), životinja u obliku morske zmije koja može da dostigne i do 15 m dužine. Poznate po tome da skladišti velike naslage masti u mišićima i jetri leti, kako bi tokom zime mogle da izdrže niske temperature. Ta rezerva masti je jedan od razloga zašto je ubijana vekovima. Ne čudi podatak da je u severoistočnom Atlantiku označena kao "ugrožena", a na Mediteranu "ranjiva", zbog čega je danas jedna od najzaštićenijih vrsta na svetu.

Džinovska ajkula je retka, ali stalno prisutna vrsta u Jadranu, uglavnom u njegovim severnim delovima. Hrani se isključivo planktonskim organizmima.

Tigar ajkula

Tigar ajkula (Galeocerdo cuvier) se može lako prepoznati po velikoj, kvadratnoj njušci i "šarama" na leđima. Otuda i njeno ime. Može da dostigne dužinu do 7 m i da u predvečerje luta kilometrima u potrazi za hranom. Hrani se raznovrsno, bilo da se radi o ribama, rakovima ili čak pticama.

To je takođe vrsta u koja napada ljude. 2002. godine, ribari na Bahamima pronašli su ljudsku nogu unutar četiri metra dugačkog primerka. Ako se uzme u obzir da su one apeks predatori ovaj podatak uopšte ne čudi, kao i da utiču na ravnotežu morskih ekosistema, jer npr. pomažu u kontroli populacije morskih kornjača.

Foto: pexels.com

Velika bela ajkula

Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) je najpoznatija životinja među morskim predatorima. Procene su da može da pojede i do 11 t hrane godišnje, a nekada su i meta njenih napada ljudi. Međutim, zahvaljujući jedinstvenom metabolizmu ona nakon dobrog zalogaja može da zadovolji svoje višemesečne potrebe za hranom.

Iako je teško izračunati prosečnu veličinu ovih ajkula, veruje se da mogu da dostignu 6 m u dužinu i da premaše 3 t. Кljuč njegove proždrljivosti su snažni zubi, kojih ima 3.000, dužine do 7 cm. Pored toga ona je endotermna životinja, što znači da može da reguliše svoju unutrašnju temperaturu, evoluciona karakteristika koja je povezuje sa izumrlim megalodonom.

Grenlandska ajkula

Grenlandska ajkula (Somniosus microcephalus) je jedan od najvećih grabežljivaca u polarnim vodama. Dostiže do 5 m dužine. U njihovim stomacima nađeni su ostaci džinovskih lignji, hobotnice, rakova, morskih ježeva, pa čak i drugih ajkula. Svakog jutra uranja u ledene vode do 450 m dubine i vraća se na površinu kada padne noć.

To je jedna od najdugovečnijih ajkula ali i životinja uopšte, do te mere da polnu zrelost dostižu sa 150 godina.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.