Čuvajte se nekrštenih dana! Period u godini odmah nakon Božića - dešavaju se čudne pojave, nemojte da vas mrak zatekne van kuće

Svi ste verovatno čuli za nekrštene dane, ali da li znate šta je to? Od 10. januara pa sve do Bogojavljanja 19. januara traju nekršteni dani.

Reč je o starom verovanju prema kome su nekršteni dani period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten. Tačnije, vreme otkada je Isus napunio 30 godina pa do njegovog kršenja 19. januara. U ovom periodu smatra se da je zemlja otvorena i izlaze razni demoni, veštice, vampiri i druge nečastive sile.

Ove mračne sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve do svitanja, odnosno dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga se veruje da preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće. Onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca neće dobro proći, a ko baš mora da izađe obavezno sa sobom treba da ponese beli luk, krst ili neki oštar predmet.

U nekim krajevima Srbije pazi se da u nekrštene dane žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito ne sme da vam ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima preko stvari mogle da naškode deci. 

Foto: pexels.com

U nekim selima naročito vlaškim krajevima krije se svetlost iz kuće tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne, noću se ne pije voda jer se veruje da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne. 

Smatralo se da nekršteni dani nisu dobro vreme ni za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno. Da bi se mališani odbranili od uroka, stari su smislili da deca u nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da nose posebnu košulju, tkanu na kaminu. 

Ipak, postoji način da se odbranite od mračnih sila tokom nekrštenih dana. Veruje se da će graja, muzika i smeh oterati nečastive sile, zato je postojao drugi običaj koji se zove "Koledi".

Foto: Shutterstock

Naime, nekada su po selima i gradovima u Srbiji išle maskirane povorke mladića i mlađih oženjenih muškaraca "koledara" koje su predstvaljale duhove čudovišta i mrtve pretke. Obilazili bi svaku kuću pevajući koledarkse pesme i izvodili određene rituale u cilju uticanja na dobro zdravlje ukućana i na obilje i napredak u kući.

Ovi "koledari" su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge, slaninu, jaja, mleko, brašno reč je dakle o običaju sličnom onom koji danas poznajemo kao "Noć veštica". "Kolede" su se naročito praktikovale u istočnoj i južnoj Srbiji, dok je ovaj običaj u zapadnoj Srbiji davno izgubljen.

Foto: Shutterstock

Nekršteni dani uvek su mrsni, a ne posti se čak ni sredom ni petkom. Samo je Krstovdan dan za post, a on pada neposredno uoči Bogojavljanja.