NE ČEKAJTE PUBERTET! Kada je potreban hormon rasta?

Nizak dečji rast nije samo estetski već je i zdravstveni problem, a terapija je danas svima dostupna i besplatna

Kada dugo ne vidimo neko dete, obično se začudimo koliko je poraslo. Ali ako vaše dete i dalje nosi prošlogodišnje pantalone i još mu nisu okraćale, nemojte se radovati što ste uštedeli novac. To je prvi znak koji vam može ukazati da nešto nije u redu. O problemu niskog rasta kod dece priča dr Radmilom Kosić, načelnicom pedijatrijske službe.

- Na detetov rast utiču hormoni, a pre svega hormon rasta koji luči hipofiza, sitna žlezda smeštena u sredini glave. Rast se sastoji iz tri faze: do treće godine je period vrlo intenzivnog rasta, od trećeg rođendana do početka puberteta sledi faza ujednačenog rasta, a u pubertetu nastupa period izrazito intenzivnog rasta. U prvoj godini dete poraste 22-25 cm, u drugoj oko 12 cm, u trećoj 8 cm, a kasnije raste 4-6 cm godišnje. Na svakom sistematskom pregledu pedijatar meri dete i podatke zapisuje u njegov karton i na taj način prati njegov rast. Statističkom obradom podataka o rastu velikog broja dece dobija se karta rasta, na kojoj se može videti prosečna visina za određen uzrast i pol. Sve što je ispod ili iznad prosečnih vrednosti jeste signal da dete treba poslati endokrinologu. Ako je dete najniže u razredu ili vrtiću, ako ga prerastu i oni koji su bili najniži, to je znak da mu se rast usporio – ističe naša sagovornica.

U narodu postoji uvreženo mišljenje da će se dete koje je uvek bilo nisko „izvući” kasnije u pubertetu. 

-  To, nažalost, nije tačno i mnogi roditelji čekaju, odlažu odlazak pedijatru, pa se izgubi dragoceno vreme. Iskustva pokazuju da se deca niskog rasta upućuju na ispitivanje kasno, u proseku sa 12,5 godina, najčešće kad izostane pubertetsko ubrzanje rasta. To je nedopustivo kasno, jer je dete ostalo uskraćeno da dostigne normalnu ciljnu visinu u skladu s njegovim genetskim potencijalom. Nije da baš ništa neće moći da se uradi, ali je propušteno dragoceno vreme: 85 odsto ciljne visine dostigne se do ulaska u pubertet. Kod devojčica rast traje do dobijanja menstruacije, pa ako su prerano ušle u pubertet, odlaže im se menstruacija da bi imale šanse da porastu. Ako je dete zaostalo u rastu 20-30 cm, ni sa tih 15 cm u pubertetu neće moći da dostigne svoju ciljnu visinu. Zato je izuzetno važno da se problem uoči što ranije. Polazak u školu je krajnji rok da se dete ispita kako bi se dokazao fiziološki ili patološki uzrok njegovog niskog rasta -  kaže dr Kosić.

Ispitivanje podrazumeva snimanje šake, jer je to najbolji pokazatelj starosti, laboratorijske analize i eventulno skener i magnetnu rezonancu da bi se isključile maligne bolesti. 

– Sve to može da se završi u toku jednog prepodneva za decu iz Beograda odnosno za jedan dan za one iz unutrašnjosti. Terapija je ista kao bilo gde drugde u svetu, potpuno bezbedna, dostupna svima i besplatna. Lek se ubrizgava tankim iglicama, obično do kraja života, ali u različitim dozama. Trenutno je kod nas dobija oko 500 pacijenata. Nizak rast nije samo estetski problem već i zdravstveni. Ova deca su podložnija gojenju, a tu su i brojni kompleksi, pogotovo ako je u pitanju muškarac visok samo 140 cm. Nije lako kada vam doktor saopšti kako ćete svako veče narednih nekoliko godina morati da bodete svoje dete, dok ne počne to samo da čini. Ali, ako znate da mu je to neophodno, onda vam neće biti problem da mu dajete injekciju koja i ne boli – ističe dr Radmila Kosić.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.