KAD VAS STEGNE U GRUDIMA: Sve o stenokardiji ili angini pektoris!

Težak, stežući bol u grudima govori vam da vaše srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, a najverovatniji uzrok je nagomilavanje masne supstance zvane plak, koja zapušava arterije

Svako ko poseti lekara sa simptomima angine pektoris ili stenokardije verovatno će dobiti recept za nitroglicerin, takođe poznat i kao gliceril-trinitrat. Radije nego da izazovu eksploziju, tablete nitroglicerina mogu da pomognu pacijentima da se izbore sa početkom napada, ublažavajući bol i stezanje u grudima i povećavajući snabdevanje srca krvlju i kiseonikom. Ali, kao dodatak lekovima, postoji mnogo načina da savladate napade angine pektoris, da smanjite njihovu učestalost ili čak sprečite da se oni uopšte dešavaju.

Šta nije u redu?

Taj težak, stežući bol u grudima govori vam da vaša srce ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, a najverovatniji uzrok je nagomilavanje masne supstance zvane plak, koja zapušava arterije. Bol kod stenokardije često počinje ispod grudne kosti i širi se u rame, ruku ili vilicu. Intenzitet može biti različit, ali se najčešće pojačava i traje obično od 1 do 10 minuta. Može da bude praćen nedostatkom daha, privremenom mučninom, vrtoglavicom, nepravilnim srčanim ritmom i anksioznošću, a tipičan pacijent je muškog pola starosti između 40 i 60 godina, odnosno žena između 65 i 75 godina.

Mnoge osobe koje prvi put dožive napad misle da imaju infarkt. Iako kod angine pektoris dotok krvi do srca nije potpuno blokiran, kao što je to kod infarkta, ona je ipak upozorenje koje ne treba zanemariti.

Neodložne mere

Ako stojite, šetate ili vežbate u trenutku kada se javi napad, sedite i odmorite se nekoliko minuta. Ukoliko ležite ili se odmarate kada se javi pritisak koji nagoveštava napad, promenite položaj tela sedenjem ili ustajanjem. To otklanja pritisak sa nerava u vašem srcu koji signaliziraju bol. Angina pektoris koja se javlja dok se odmarate (takozvani nestabilni oblik bolesti) znak je da ste možda u mnogo većem riziku od infarkta, stoga stupite u kontakt sa svojim lekarom što je pre moguće.

Da li pozvati lekara? Ako mislite da možda imate anginu pektoris, posetite svog lekara što je pre moguće. Ukoliko imate bol u grudima koji traje duže od 15 minuta ili je praćen nedostatkom daha ili mučninom, odmah pozovite Hitnu pomoć. Dok čekate da stigne pomoć, odmah uzmite 300 mg aspirina koji se rastvara (obično jedna tableta, ali to proverite na pakovanju).

Ukoliko napad nastupi kada ste emotivno uzbuđeni ili uznemireni, pokušajte da se smirite. Kako fizički, tako i mentalni stres može da poveća potrebu vašeg srca za kiseonikom. Učinite svom srcu uslugu praktikovanjem joge, taj čija, meditacije ili neke druge tehnike za smanjenje stresa koju možete redovno da upražnjavate.

Hrana za srećno srce

Omega-3 masne kiseline štite srce i krvne sudove - jedite masnu ribu kao što su skuša, losos ili sardine dva puta nedeljno ili potražite kapsule ribljeg ulja, ali se pre toga konsultujte sa lekarom da biste se uverili da one neće uzajamno delovati sa lekovima koje možda već uzimate.

Nekoliko istraživanja pokazalo je da konzumiranje jednog čena belog luka na dan može da snizi visok nivo holesterola, a postoje dokazi da beli luk takođe smanjuje i efekat zgrušavanja krvi, što je još jedna korist za srce. Ukoliko između ljubavi i zdravlja birate ovo prvo, kapsule belog luka pružaju slične korisne efekte.

Među korisnim vitaminima su i folna kiselina i vitamin B12, koji snižavaju nivo homocisteina, supstance u krvi koja može da poveća rizik od bolesti srca. Jedite dosta mesa, ribe i jaja zbog vitamina B12, a lisnatog povrća i agruma zbog folne kiseline.

Moć prevencije

* Vežbajte po programu vežbi po uputstvu svog lekara, jer redovno vežbanje može da pomogne da se spreči anginozni bol.

* Ako pušite, ostavite pušenje. Nikotin iz cigareta sužava arterije, aktivirajući stenokardiju ili pogoršavajući je. Takođe, držite se dalje od zadimljenog okruženja.

* Potrudite se i da prstanete da pijete kafu. U nekoliko nedavnih istraživanja unos kafe je doveden u vezu sa povišenim nivoom homocisteina, koji može da poveća rizik od napada angine pektoris.

* Pošto ste pojeli obilan obrok, odmorite se ili se bavite umerenom aktivnošću. Nakon "teškog" obroka organizam preusmerava dodatnu količinu krvi ka sistemu za varenje, te srce dobija manje kiseonika i podložnije je napadu.

* Nemojte boraviti napolju kada je hladno, jer hladan vazduh stimuliše mišićne reflekse koji mogu da izazovu stenokardiju.

* Izbegavajte iznenadan fizički napor, kao što je trčanje da biste uhvatili autobus ili podizanje teškog predmeta.

* Pokušajte da održite zdravu telesnu težinu. Jedite pet obroka voća i povrća na dan i dosta žitarica od celog zrna, a smanjite unos masnih namirnica, naročito pržene hrane, keksa i čokolade. Jedite nemasno meso radije nego masne odreske i odlučite se za ribu najmanje dva puta nedeljno. Umeren unos crnog vina takođe može da bude od pomoći.