ZAŠTO ČOKOLADOM REŠAVAMO PROBLEME? Najzad imamo odgovor!

Iako naš mozak čini samo dva odsto ukupne telesne težine, taj važni organ troši polovinu naših dnevnih potreba za ugljenim hidratima, a glukoza mu je najvažnije gorivo

Pod akutnim stresom mozgu treba oko 12 odsto više energije nego u normalnim okolnostima, zbog čega mnogi među nama posežu za slatkim zalogajem.

- Ugljieni hidrati su za organizam najbrži izvor energije. Na kognitivnim testovima ispitanici pod stresom pre jela imali su prilično loše rezultate, ali se njihov učinak poboljšao nedugo nakon konzumiranja hrane - kaže dr Akim Peters, dijabetolog i naučnik koji se bavi istraživanjem mozga na Univerzitetu Luebek, a prenosi portal "Scientific American".

VOĆE I POVRĆE NE BI TREBALO DA DRŽITE U FRIŽIDERU! Limun i patlidžan ne vole hladnoću

Kad smo pod stresom, raste nivo hormona kortizola, a imamo potrebu za šećerom jer ako ga konzumiramo raste nivo drugog hormona - serotonina, koji smiruje i opušta. Na taj način organizam traži sredstvo za opuštanje. Šećer pokreće centar za zadovoljstvo i nagradu u mozgu na isti način kao da vam se neko osmehne ili čak kao da ste zaljubljeni.

Foto: Pixabay

Ali u hipotalamusu se nalaze i regulatori koji deluju kao svojevrsni čuvari. Naime, kada registruju da mozgu nedostaje glukoze, oni blokiraju protok informacija. Upravo zato, čim mozak pokaže potrebu za energijom posežemo za ugljenim hidratima, čak i ako je ostatak tela njima dobro snabdeven.

 

GRCI PORUČUJU TURISTIMA DA MRDNU ZADNJICE i poštede nedužne magarce!

Potreba za slatkim neretko se javlja na poslu jer su ljudi u takvom okruženju često pod stresom, pa njihov mozak ima povećanu potrebu za energijom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.