NEVEROVATNO OTKRIĆE - BELI ŠEĆER UTIČE NA POJAVU DEPRESIJE!

Dešava vam se da dođete kući i pojedete 100 g čokolade odjednom, pola torte, ceo pleh braunisa... i bude vam bolje? Slatko vas uteši? Samo trenutno, situacija je sasvim suprotna dokazuju nova istraživanja - šećer i depresija usko povezani

Loše se osećate, teskobno, kao da se gušite u tesnoj kutiji, skloni ste depresiji? Jedete dosta prerađene hrane i slatkiša? Iako to nikada ne biste povezali, upravo je taj šećer mogući krivac za vaše loše mentalno stanje. Šećerima ne obiluju samo slatkiši nego i gotova, prerađena hrana – čak 75% takvih namirnica ga sadrži!  Tu spadaju spadaju i sokovi i brojni gazirani napitci.

Engleski naučnici otkrili su da su ljudi koji jedu prerađenu hranu, poput zaslađenih deserta, pržene hrane i prerađenog mesa, skloniji depresiji nego oni čija se prehrana bazira na svežoj, celovitoj hrani bez dodanih šećera. 
Najnovija istraživanja potvrdila su vezu između unosa šećera i depresije. Naime, šećer potiče određene metaboličke, upalne i neurobiološke procese povezane sa stanjem depresije.

Sigurno ste i sami primetili: što više konzumirate šećer, to ste više o njemu zavisni. Zanimljivo je koliko zapravo za njim žudimo.

„Slatkiši imaju trenutni učinak poboljšanja raspoloženja, no, paradoksalno, u većim količinama i dugoročno imaju loš uticaj na raspoloženje, potstiču loše osećaje, upale i uzrokuju gojaznost“, kaže dr. Stephen Ilardi, autor knjige „Lek za depresiju“. Dodani šećeri u prerađenoj hrani nemaju nikakve nutritivne vrednosti, a usto dolaze „u paketu“ sa štetnim sastojcima, što takođe pogoduje depresivnim stanjima.

Foto: Shutterstock

Kako šećer pogoduje depresiji 

Klinički psiholozi sa Univerzitetu u Kanzasu otkrili su sledeće depresogene učinke dodanog šećera:

1. Uzrokuje upalna stanja u cielom organizmu.  Upalni procesi se smatraju mogućim fiziološkim okidačima za depresiju. Ti procesi usto dovode i do lošijeg sna i umora, što takođe dovodi do lošeg mentalnim stanja osobe. „Vrlo veliki broj ljudi obolelih od depresije imaju snažno razvijene sistemske upale“, kaže dr. Ilardi. Hormoni koji su povezani s upalnim stanjima i procesima u organizmu doslovno teraju mozak u depresivno stanje.A mozak u kojem je prisutan upalni proces zapravo je depresivan mozak.

2. Dovodi do neravnoteže mikrobioma. Povećanim unosom šećera, remeti se i vaša crevna mikroflora ili mikrobiom. Šećer zapravo hrani štetne bakterije u crevima te dovodi do njihovog širenja, što za posledicu ima i depresiju. Depresivna stanja snažno su vezana uz stanje crevne mikroflore. Parazitski mikrobi, koji se hrane šećerom, stvaraju štetne hemikalije koje utiču na mozak tako da osoba zapada u stanje teskobe i depresije. Osim toga, rafinirani šećer, kao i drugi prerađeni proizvodi, kradu iz organizma B-vitamine, koji su takođe zaduženi za dobro raspoloženje.

3. Uzrokuje nagli porast glukoze u krvi. Nakon preterane konzumacije šećera, naglo rastu nivoi glukoze u krvi. Mogući simptomi po kojima ćete to prepoznati su – umor, razdražljivost, vrtoglavica, nesanica, preterano znojenje (osobito noću), slaba koncentracija, preterana žeđ, zamagljen vid i depresija. Rad vašeg mozga uvelike zavisi o normalnim nivoima glukoze u krvi, stoga nije nikakvo čudo da upravo šećer dovodi do agresivnog ponašanja, teskobe i lošeg raspoloženja. Povećan unos dodanih šećera s vremenom može dovesti i do insulinske rezistencije, zbog čega se smanjuje i proizvodnja hormona koji služe kao pogonsko gorivo za dobar rad mozga i osećaj zadovoljstva. 
Dr. Kathleen DesMaisons u svojem bestseleru „Potatoes Not Prozac“ („Krompiri, a ne Prozak“) takođe ukazuje na snažnu vezu između šećera i lošeg mentalnog stanja i raspoloženja osobe. Ovo su saveti dr. DesMaisons koji će vam pomoći da izbalansirate nivoe glukoze u krvi i popravite raspoloženje:

- Nemojte preskakati doručak. Jedite 3 obroka dnevno.

Foto: Pixabay

 
 - Vodite dnevnik o svojoj prehrani. Zapisujte što ste jeli i kako ste se nakon toga osećali. Vrlo brzo i sami ćete otkriti vezu između hrane i raspoloženja.
 
- Konzumirajte smeđu hranu (celovite žitarice, grašak, krompir i korenasto povrće), zelenu hranu (brokoli i drugo zeleno povrće), žutu hranu (bundevu i drugo žuto voće i povrće).
 
- Jedite hranu bogatu vlaknima.

Foto: Pixabay

- Povećajte nivoe hormona sreće serotonina tako što ćete jesti više proteina u sklopu obroka. Tri sata nakon zadnjeg obroka bogatog proteinima konzumirajte složene ugljenohidrate, npr. zapečeni krompir. Tako ćete potaknuti lučenje hormona triptofana u mozgu koji poboljšava san i raspoloženje.
 
- Povećajte nivoe svog beta-endorfina praktikujući meditaciju, jogu, vežbanje, ples, molitvu...
 
- Eliminišite beli šećer i belu prerađenu hranu (belo brašno, beli hleb, bela testenina itd).  
 
- Umesto belog šećera koristite zdrave prirodne zaslađivače