• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: ljubav&zdravlje/N.L.

07.02.2022

18:41 >> 18:43

4 TOKSIČNA PONAŠANJA koja RAZARAJU VEZU i BRAK! Psiholog otkriva kako ih PREVAZIĆI!

Shutterstock

Ljubav

4 TOKSIČNA PONAŠANJA koja RAZARAJU VEZU i BRAK! Psiholog otkriva kako ih PREVAZIĆI!

Podeli vest

Broj razvoda mladih bračnih parova se stalno povećava, a razlozi za krah koje supružnici navode su brojni - razlike u pogledima na brak i bračne uloge, nedostatak ili gubitak emocija prema partneru, paralelne veze, problemi finansijske prirode…

Psihoterapeut dr Vladimir Mišić iz savetovališta “Vaš psiholog” navodi, međutim, da je ključ u načinu na koji partneri komuniciraju tokom konflikta, a ne sam konflikt, te kritikovanje, ili još više prezir, prebacivanje loptice, povlačenje i građenje odbrambenih zidova - jasno mogu da predvide razvod. U svakoj ljubavnoj zajednici će se povremeno pojaviti nešto od ovoga, ali njihovo opstajanje u odnosu dovodi do trajnih posledica, oblikuje načine reagovanja oba partnera i uništava privrženost i povezanost.

1. Kriticizam

Kritikovanje partnera razlikuje se od kritikovanja ponašanja. Upućivanje kritike obično se parcipira kao napad na ličnost, na bazične vrednosti osobe, čime se ne razdvajaju pozitivne osobine partnera od samog činjenja koje može biti loše.

Foto: Shutterstock

Suprotnost kriticizmu je nežniji početak i korišćenje “ja” rečenica

- Razlika između žalbe na određeno ponašanje i kritike je evidentna. Žalba bi bila: “Ja sam se osećao zaista zabrinuto nakon što se nisi javila na poziv. Mislio sam da je dogovor bio da se javljamo kada kasnimo”, dok je kritika: “Ti nikada ne misliš kako tvoje ponašanje utiče na druge, nikada ti nije važno kako se ja osećam, misliš samo na sebe!” U prvom primeru rečenica počinje sa “ja”, zatim sledi kratak opis osećanja i poziv na zajednički dogovor. U drugom primeru rečenica počinje sa “ti”, čime se implicitno upućuje kritika i druga strana se priprema na odbranu, te je i sam proces aktivnog slušanja ometen – kaže dr Vladimir Mišić.

Sveobuhvatnost kriticizma može dovesti do povlačenja partnera, do straha i anksioznosti od ispoljavanja svojih misli i osećanja. Partner može da ima osećaj odbačenosti, povređenosti, zatvaranja u sebe.

Kako se postaviti?

- Suprotnost kriticizmu je nežniji početak, korišćenje “ja” rečenica, izbegavanje optuživanja partnera. Kada se razgovor započne sa isticanjem kako se osoba oseća, otvara se put iskazivanju sopstvenih potreba i traženju da se zadovolje. Nema krivice, optuživanja, niti ulaska u raspravu – savetuje psihoterapeut.

2. Prezir

Kada postoji prezir, komunikacija se odvija na maliciozan način, ponašanje prema partneru je bez poštovanja, sarkastično, ismevajuće, često je uključena i neverbalna komunikacija kao što je prevrtanje očima, uzdisanje i slično.

Foto: Shutterstock

Prezir je najveći predskazatelj razvoda braka

- Ispoljavanje prezira kod partnera izaziva osećaj bezvrednosti. U odnosu na kriticizam, prezir predstavlja atak na ličnost iz pozicije superiornosti, kroz potpuno obezvređivanje partnera. Prezir se hrani negativnim mislima o partner i predstavlja najveći predskazatelj razvoda braka – smatra dr Mišić.

Kako se postaviti?

Suprotnost preziru je građenje kulture poštovanja i vrednovanja partnera, dodaje naš sagovornik.

- Prezir se ispoljava iz pozicije moralne superiornosti, destruktivan je i poražavajuć za odnos. Kada se kaže građenje kulture poštovanja i cenjenja partnera, misli se na svakodnevnu komunikaciju i celokupni odnos među partnerima. Dakle, na svakodnevnom nivou, zahvalnost, poštovanje, komplimenti i privrženost, formiraju pozitivnu perspektivu partnerstva – sugeriše psihoterapeut.

3. Defanzivnost

Defanzivnost se obično pojavljuje kao odgovor na kriticizam. Napad ili kritika izazivaju potrebu za odbranom, iz čega napadnuta osoba napušta poziciju sopstvene odgovornosti, ulazi u odbranu ili zauzima poziciju žrtve - pasivnija, ali moralno superiornija pozicija koja je dovodi u disbalans sa partnerom i pravi distancu, objašnjava naš sagovornik.

Foto: Shutterstock

Suprotnost defanzivnosti je preuzimanje sopstvene odgovornosti

- Ulazak u defanzivnost nije uspešna strategija i dovodi do toga da partner uvidi da nam nije stalo do njegovih zahteva, da nema preuzimanja odgovornosti – naglašava dr Mišić.

Kako se postaviti?

Suprotnost defanzivnosti je preuzimanje sopstvene odgovornosti. Defanzivnost se, inače, definiše kao vrsta samozaštite kroz pravdoljubivu ogorčenost ili pozicioniranje u ulogu žrtve, sa ciljem da se odbije napad.

- Mnogi ljudi postaju defanzivni kada su kritikovani, ali je problem u tome što defanzivnost nikada ne razrešava problem. To je zapravo način optuživanja partnera: “Problem nisam ja, već ti”. Na ovaj način izbegava se realan put ka rešenju, koji kaže: “Problem je problem, nije osoba problem”, uskraćuje se zajednički napor ka timskom rešenju. Prihvatanje odgovornosti, bar za deo konflikta, doprinosi timskom pristupu problem, rizik od eskalacije se umanjuje, a kompromis postaje mnogo pristupačniji – navodi dr Mišić.

4. Povlačenje - podizanje zida

Povlačenje u sebe, podizanje zida u komunikaciji, odvija se bešumnim izlaskom iz odnosa, kada jedan od partnera prosto ignoriše drugoga, ćuti, ne odgovara na pitanja, bavi se nekim drugim aktivnostima, gleda u telefon ili televizor, napušta zajednički prostor...

Foto: Shutterstock

Povlačenje u sebe se pretvara u zaštitu od rasprava

- Povlačenje dolazi posle niza intenzivnih, prethodno navedenih prepreka, razarača partnerstva. Konfrontacija postaje previše iscrpljujuća i od odnosa se lagano odustaje. Povlačenje u sebe se pretvara u vrstu odbrambenog mehanizma koji se koristi kao zaštita od rasprava, a kada se jednom usvoji, izlazak iz te zone je vrlo težak i onemogućava uključivanje u diskusiju na racionalan način – ističe psihoterapeut.

Ukoliko osoba oseti da ulazi u fazu podizanja zida, korisno je da pita partnera da naprave pauzu, da se diskusija odloži, predlaže naš sagovornik. Šetnja od pola sata ili bilo kakvo vreme za sebe mogu da budu od pomoći da se prevaziđe osećaj preplavljenosti.

Kako se postaviti?

Suprotnost uzdizanju zida je psihološko samoumirivanje, dodaje psihoterapeut. Šta to tačno znači?

- Studije pokazuju da su parovi, koji su uspevali da prekinu svađu nakon 15 minuta, odlazili i bavili se nekom individualnom aktivnošću narednih pola sata, bili mirniji na fizičkom nivou, a takođe su bili i spremniji za razgovor i interakcija im je bila produktivnija i pozitivnija. Svaki od partnera je u toku tih pola sata uspevao da umiri sebe i kada su procenili da su dovoljno smireni, mogli su da se vrate razgovoru na racionalan način, sa poštovanjem prema partner – objašnjava naš sagovornik i dodaje:  

- Osobe koje nisu u stanju da naprave pauzu kako bi prekinule diskusiju, često ulaze u reakcije “bori se ili beži”, povlačenje u sebe ili eksploziju u odnosu na partnera. Pauza mora da traje minimum 20 minuta, koliko je telu potrebno da se umiri. Veoma je važno da se u periodu pauze ne hrane misli kao što su:” Ne moram ovo više da trpim, zašto me uvek napada” i slično. Aktivnost ima dva zadatka: distrakciju i umirenje poput čitanja, vežbanja ili šetnje – poručuje dr Vladimir Mišić.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Džet set