ZABORAVITE NA BOTOKS! Lekari otkrili kako da IZGLEDATE 16 MLAĐE - metoda koja provereno radi, a NE KOŠTA NIŠTA

Redovne brze šetnje čine da izgledate i osećate se 16 godina mlađe do srednjih godina, kažu stručnjaci

Sadrže ponavljajuće sekvence DNK koje štite hromozom od oštećenja, slično načinu na koji kapica na kraju pertle sprečava da se odmota.

Svaki put kada se ćelija deli, ovi telomeri postaju kraći – do tačke u kojoj postanu tako kratki da se ćelija više ne može deliti.

Naučnici vide dužinu telomera kao marker biološke starosti, nezavisno od toga kada je neko rođen, i povezanu sa nizom simptoma koje povezujemo sa starenjem, kao što je slabost.

Na osnovu rezultata, istraživači procenjuju da bi životni vek brzog hodanja mogao smanjiti biološku starost pojedinca za čak 16 godina do srednjeg života.

Profesor Tom Jejts, stručnjak za fizičku aktivnost i stariji autor studije, rekao je da su prethodna istraživanja pokazala da je tempo hodanja „veoma snažan prediktor“ zdravstvenog statusa.

Nova otkrića potvrđuju da usvajanje brzog tempa hoda "zapravo uzrokuje bolje zdravlje" i da će "verovatno dovesti do mlađeg biološkog doba", rekao je on.

Prednosti hodanja dokumentovane su u desetinama studija.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci veruju da je brže hodanje marker boljeg mišićno-skeletnog zdravlja, kondicije srca i pluća, nivoa aktivnosti, motivacije i mentalnog zdravlja.

Međutim, tim Univerziteta u Lesteru rekao je da je nejasno da li je tempo hodanja povezan sa biološkim uzrastom - koliko staro vaše telo izgleda na osnovu toga kako su se vaši hromozomi promenili tokom vremena, piše Daily Mail.

Proučavali su 405.981 Britanca, u proseku starosti 57 godina, uključenih u Britansku Biobanku — bazu podataka pacijenata praćenih tokom 10 godina i uključuje genomske podatke.

Otprilike polovina učesnika (212.303) je sama prijavila prosečni tempo hodanja, koji se klasifikuje kao tri do četiri milje na sat.

Jedan od 15 (26.835) prijavio je spori tempo hoda (manje od tri milje na sat), dok je četiri od 10 (166.843) reklo da su brzo hodali (više od četiri milje na sat).

Takođe su prikupili dodatne podatke od oko 100.000 učesnika, koji su nedelju dana nosili uređaje za praćenje aktivnosti na zglobovima 24 sata dnevno.

Nalazi, objavljeni u časopisu Communications Biologi, pokazuju da su brži hodači, bez obzira na to koliko su vežbali, imali duže telomere.

Naučnici ne razumeju u potpunosti vezu između dužine telomera i bolesti.

Foto: Shutterstock

Ali veruje se da nagomilavanje ovih ćelija doprinosi slabosti i bolestima vezanim za starenje, kao što su bolest koronarnih arterija i rak.

Stoga naučnici smatraju da je dužina telomera — naučno poznata kao dužina telomera leukocita (LTL) — „snažan marker“ biološke starosti, bez obzira na to kada je osoba rođena.

Razlika u LTL između brzih i sporih hodača je „ekvivalentna razlici od 16 godina u godinama“, rekao je tim.

Dr Pedi Dempsi, ljudski fiziolog i vodeći autor studije, rekao je da nalazi ukazuju na to da su oni koji imaju uobičajeno sporije hodanje izloženi većem riziku od hroničnih bolesti ili nezdravog starenja.

Pored povećanja ukupnog hodanja radi poboljšanja zdravlja, ljudi takođe treba da imaju za cilj da povećaju broj koraka koje mogu da urade u datom vremenu, rekao je on.

Dr Jejts je rekao:

 - Iako smo ranije pokazali da je tempo hodanja veoma snažan prediktor zdravstvenog statusa, nismo bili u mogućnosti da potvrdimo da usvajanje brzog tempa hoda zapravo uzrokuje bolje zdravlje.

"U ovoj studiji koristili smo informacije sadržane u genetskom profilu ljudi da bismo pokazali da brži tempo hodanja zaista može dovesti do mlađeg biološkog doba mereno telomerima."

Tim sa univerziteta je prethodno koristio podatke UK Biobank kako bi pokazao da je samo 10 minuta brzog hodanja dnevno povezano sa dužim životnim vekom.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.