EPIDEMIJA GOJAZNOSTI SVE VIŠE NAPREDUJE! Doktor Dejan Veličković otkriva da ljudi i PORODIČNO idu na smanjivanje želuca!

Doktor Dejan Veličković je u jednoj emisiji govorio o gojaznosti i smanjivanju želuca, ističući da je stanje toliko alarmantno da često operišu po dva ili više pacijenata iz iste porodice

Otkako je postala praksa da javne ličnosti, u svrhu mršavljenja, boljeg zdravlja i dobrog izgleda smanjuju želudac, mnogi su ovu operaciju počeli doživljavati kao estetsko - bezazleni zahvat, koji će im rešiti višak kilograma, pa su lako počeli da odlaze "pod nož".

Međutim, da li je ova operacija tako bezazlena ili je realnost je potpuno drugačija? Kakve sve rizike nosi sa sobom i da li se preporučuje samo ekstremno gojaznim osobama, koje su životno ugrožene zbog preterane kilaže, u jednoj tv emisiji je otkrio docent doktor Dejan Veličković, iskusan hirurg ovih zahvata.

Rukavna resekcija želuca, koja je kod nas postala posebno popularna poslednjih godina i kojoj su se podvrgle mnoge javne ličnosti, daje odlične rezultate, ali u isto vreme, za određeni tip ljudi, može da bude i veoma rizična:

- To nije estetski trend, niti hirurgija. Operacija je bezbedna. Smrtnost od te operacije iznosi 1 prema 1.000. Možemo je uporediti sa operacijom žučne kese, a rizik postoji jedino kod osoba kod kojih je ugrožen još neki vid zdravlja.

Kako Veličković navodi, najteža osoba koja se podvrgla ovom zahvatu, u Srbiji, a koju je on operisao, imala je 240 kilograma.

- Moramo tu gledati i visinu. Ljudi koji su gojazni, imaju predoperativnu pripremu, pod nadzorom lekara. Idu na dijetu koja traje najmanje mesec dana, da bi mogli da se pripreme i za operaciju i za ono što ih čeka posle operacije - rekao je Veličković.

Foto: Privatna arhiva

POSTUPAK OPERACIJE

- To se izvodi laporoskopski. Pravi se pet malih rupa. Ljudi olako doživljavaju tu operaciju. Kroz te rupe mi uklonimo 75-85 posto želuca I to je, moram da kažem, velika operacija iznutra, koja izgleda mala spolja - ispričao je Veličković.

Iako je operacija u suštini veoma bezbedna, kod bilo koje, pa tako i kod ove operacije, postoje određeni rizici i mogućnost komplikacija:

- Komplikacija može nastati krvarenjem i popuštanjem šavne linije gde se skraćuje želudac, može da ne zaraste kako treba, zbog čega može doći do sepse - otkrio je Veličković.

Ono čega pacijenti moraju da budu svesni, jeste da sama operacija nije dovoljna za konačne rezultate. Veličković ističe kako je psihološki momenat veoma faktor, zbog čega se obavezno pacijenti upućuju i kod psihijatra, jer gojaznost nije fizička, već i psihička bolest.

Doktor Veličković kaže da je imao nekoliko pacijenata koje dolaze iz iste porodice, a koji su uradili ovu operaciju.

- Koliko je u poslednjih desetak godina uznapredovala epidemija gojaznosti, najbolje govori podatak da se sve češće dešava da u porodici, u kojima se ne vodi računa o zdravoj ishrani, imamo dve ili tri osobe koje operišemo. Nedavno sam u Kliničkom centru Srbije operisao rođenog brata i sestru. On je imao preko 200, a ona 170 kilograma. I jedno i drugo su dobro podneli operaciju i njima je u toku proces mršavljenja, koji dobro napreduje – završava Veličković.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.