SA DECOM SADA MORATE DA RAZGOVARATE! Psiholog savetuje kako da se postavite posle tragedije!

Posle tragičnog događaja kao što je ovaj, deci treba objasniti da taj dečak nije bio zdrav, mentalno zdrav. Mene plaši to što oni imitiraju jedni druge. Plašim se da će, kad okine jedan, neko drugi, ko ima želju da bude na televiziji po svaku cenu, možda isto to uraditi, kaže za Informer psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

Najnoviji slučaj vršnjačkog masakra koji je potresao Srbiju ostavlja u šoku i bez teksta ne samo one koji su blisko povezani sa školom na Vračaru već i ostale roditelje, ali i stručnjake. Šta roditelji mogu da učine u takvoj situaciji, kako da razgovaraju sa svojom decom i da li uopšte mogu da ih pripreme za tako nešto, za Ljubav i zdravlje govori psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

- Decu, pre svega, treba utešiti, jer su osnovci u pitanju, a što se tiče pripreme, to je vrlo teško izvesti, ne znam šta da vam kažem, isto sam šokirana. Ovo se nije dešavalo kod nas, postojalo je samo u Americi i na drugim mestima, stvarno je šokantno, nisam još složila misli. Prosto je nemoguće pripremiti dete - iskrena je Tatjana Firevski Jovanović.

Razvijajte empatiju

Centralna tema vršnjačkog nasilja je, prema njenim rečima, zapravo razvijanje empatije, i to od malih nogu.

Foto: pexels.com

- Od druge godine dete je već sposobno da empatiše sa drugim detetom, pa i beba čak saoseća sa majkom. Ako je majka neraspoložena, tužna ili plače, i beba će praviti te grimase, osećaće emociju. Neće povezivati misaono, neće znati zašto mama plače, ali će osećati. Dakle, ta empatija treba da se razvija time što se detetu govori koje je ponašanje ružno: "Ne možeš da šutneš kucu, to će boleti kucu", "Zašto guraš drugo dete? Mogao si da mu priđeš i lepo ga pitaš: 'Da li hoćeš da mi daš svoju igračku?', "Da, to njega boli, zamisli kad bi on tebe gurnuo, kako bi se ti osećao?" Ali na takav način da se ne grdi dete, nego da se nežno zagrli i objasni šta je posledica tog ponašanja. Ukoliko se dete grdi i izvređa: "Ti si surov, ti si grozan, sramota me je od tebe", to je nasilje koje će roditi nasilje - navodi naša sagovornica.

Značaj socijalizacije

Ako su deca starija, odnosno tinejdžeri, onda sa njima treba voditi ozbiljne razgovore, kao sa odraslima, objašnjava psihoterapeut. Agresija kod dece, međutim, nije samo stečeno, naučeno ponašanje već je delom i prirodna pojava koju treba socijalizovati.

Foto: Shutterstock

- Postoje razlike u temperamentu, svakako, urođene. Kod dečaka školskog uzrasta više puta u toku razvoja skače testosteron, oni su dinamičniji, brži, mlate motkama, viču, često su u životnim opasnostima kad se igraju, nepromišljeni su, impulsivni. Međutim, na ispoljavanje agresivnosti najviše utiče porodica. Ako se sa detetom i međusobno ophodite na kulturan način, ako mu se objašnjavaju konsekvence svakog ponašanja, onda ono nauči da kontroliše svoju impulsivnost (recimo, tako što će izbrojati do tri), kao i da razlikuje šta je dozvoljeno, a šta nije - ukazuje Tatjana Firevski Jovanović i dodaje:

- Posle tragičnog događaja kao što je ovaj, deci treba objasniti da taj dečak nije bio zdrav, mentalno zdrav. Mene plaši što oni imitiraju jedni druge. Plašim se da će, kad okine jedan, kad uradi tako nešto i kad svi mediji o tome bruje, da će neko drugi, ko ima želju da bude na televiziji po svaku cenu, možda isto to uraditi - zabrinuta je Firevski Jovanović.

Previše povučen i miran

Prema rečima naše sagovornice, treba prepoznati i kada je neko previše povučen i miran, da nešto može da iskrsne iz toga.

Foto: pexels.com

- Ovo generalno važi i za odrasle - to je ono kad ceo komšiluk kaže da je bio miran, a on pobio svoju porodicu - opominje Tatjana Firevski Jovanović.