STRES POD KONTROLOM! Kamilica, lavanda i ostali trikovi!

Određene vrste muzike mogu da smanje nivo hormona stresa...

Svakodnevne obaveze, stalna napetost, nedostatak odmora i opuštanja, uvek nove, nepredviđene situacije... čine da smo pod velikim stresom. Ipak, sam po sebi, stres ne mora biti loš. Američko udruženje psihologa navodi da se uticaj stresa može uporediti sa žicama na violini. Ako žice nisu dovoljno zategnute, zvuk je slab i škripav, a ako su previše zategnute, zvuk je piskav i žice čak mogu da puknu. Slično tome, stres može biti koristan, ali i poguban. Pitanje je kako ga držati pod kontrolom.

Lekovite biljke i suplementi

Još od vremena kada su stari Grci počeli da uživaju u čaju od kamilice, on je hvaljen zbog svojih isceliteljskih osobina. Danas, kada se procenjuje da se svakog dana popije milion šolja ovog čaja širom sveta, lekari herbalisti, kao i lekari prirodne medicine, preporučuju kamilicu kao odličan lek za stres. Pijte po jednu šolju tri puta na dan.

Možete, takođe, da u vodu za kupanje dodate kamilicu zajedno sa drugim umirujućim biljkama kao što su lavanda i valerijana, da biste dobili kupku koja umiruje nerve. Uvijte ove osušene lekovite biljke u parče gaze i držite je ispod mlaza vode dok punite kadu.

Uzimajte više vitamina C. Jedno istraživanje je pokazalo da su osobe pod emotivnim pritiskom koje su uzimale 1.000 mg vitamina C na dan imale blaži porast krvnog pritiska i da su vratile svoj nivo hormona stresa na normalu brže nego osobe koje ga nisu uzimale.

Probajte ženšen (panaks), lekovitu biljku cenjenu zbog sposobnosti da zaštiti organizam od stresa. Pokazalo se da uravnotežava oslobađanje hormona stresa i podržava organe koji ih proizvode (hipofizu, hipotalamus i nadbubrežne žlezde). Uzimajte 100 do 250 mg dva puta na dan za vreme perioda stresa. Počnite sa nižom dozom povećavajući postepeno unos. Stručnjaci preporučuju da pauzirate sa uzimanjem nedelju dana na svake dve do tri nedelje. 

Fokusirajte se

Opuštanje putem meditacije klinički je dokazano kao metod za rešavanje stresa. Zauzmite udoban sedeći položaj negde gde vas niko neće ometati (nekima je i ovo dovoljno da se opuste). Zatvorite oči i izaberite neku reč ili frazu na koju ćete se usredsrediti - recimo "u redu je". Dok se koncentrišete na udisanje i izdisanje vazduha, ponavljajte tu frazu svaki put kada izdahnete vazduh. Ako vam druge misli skrenu pažnju, polako ih izbacite iz glave i vratite se svojoj reči ili frazi. Nastavite tako deset do dvadeset minuta. Upražnjavajte ovo najmanje jednom na dan.

Istraživanja su otkrila da određene vrste muzike mogu da smanje brzinu otkucaja srca, krvni pritisak, čak i nivo hormona stresa u krvi. Napravite pauzu i slušajte muziku za koju smatrate da je umirujuća.

Radite vežbu putovanje kroz vreme. Kada se osećate napeto zbog neke trenutne zabrinutosti, setite se nečeg zbog čega ste bili isto tako napeti otprilike godinu dana ranije. Koliko važno vam to sada izgleda? Zatim pokušajte da projektujete godinu u kojoj ste u budućnosti i pogledajte unazad na svoju sadašnju nepriliku. Šanse su da će vam vaš "skok unapred" kroz vreme dati bolji pogled na ono kroz šta prolazite sada.

REČ STRUČNJAKA, dr Marija Radulović

Stres je psihička i fiziološka reakcija osobe na stresore, stimuluse različitog porekla - spoljašnje i unutrašnje. Unutrašnji stresori su naša osećanja, misli ili telesne senzacije (glavobolja, trnjenje ruku, lupanje srca, kratak dah). Spoljašnji su raznoliki - problemi u porodici, partnerskom odnosu, na poslu, egzistencijalni problemi, saobraćajna gužva, konflikti...

Kod definisanja stresa i stresora ključni element je lični doživljaj da je stresor ugrožavajući. To znači da dve osobe istog pola, godina, obrazovanja i socijalnog statusa koje obavljaju isti posao ne moraju imati iste reakcije na konkretan stresor.

Jedna određena količina doziranog stresa može da nas ojača jer ljudski organizam ima odbrambene mehanizme koji se munjevito aktiviraju u stanjima ugroženosti. S druge strane, moramo biti oprezni kada je u pitanju hronični stres koji je neprijatelj kako psihičkog tako i fizičkog zdravlja jer upravo on iscrpljuje te odbrambene mehanizme i na taj način dovodi do oboljenja.

Bolesti koje su povezane sa stresom predmet su izučavanja psihosomatske medicine (depresija, astma, dijabetes, kardiovaskularne bolesti, psorijaza, smetnje sa varenjem, tenzione glavobolje i migrene).

 

 

Ljudi različito doživljavaju stres i protiv njega se bore na različite načine. U želji da ublaže njegove posledice često posežu za sredstvima za umirenje (bromazepam, bensedin...), ali i alkoholom, cigaretama, velikim količinama kafe, slatkišima. Sva ova nabrojana sredstava podstiču lučenje hormona noradrenalina, seratonina... pa dolazi do stalne varijacije raspoloženja i energije. Organizam se vremenom navikava na ove stimulanse, pa da bi se postigao željeni efekat neophodno je povećavati dozu. Sve ovo ne smanjuje stres već uništava prirodne antistresne mehanizme, a stvara i zavisnost.

Savremeni čovek mora da nauči kako da izbegne stres.

Preporuke su:
1. Uspostaviti ritam spavanja, trudite se da na spavanje odlazite u isto vreme kao i da se u isto vreme budite
2. Rekreacija, nađite vreme i prostor za redovno vežbanje
3. Izbacite sedative i stimulanse (slatkiše, kafu, cigarete, alkohol). Dnevnu dozu šećera osigurajte iz voća, povrća, složenih ugljenih hidrata, i to žitarica, krompira, integralnog pirinča, testenina.
4. Organizujte se, jer ljudi koji vladaju svojim vremenom lakše podnose stres. Da biste ovo postigli, prvo odredite koje su vam aktivnosti najznačajnije, a zatim napravite raspored.
5. Odvojite vreme za relaksaciju... šetajte u prirodi, čitajte knjige, slušajte muziku, zdravo se hranite...
6. Ukoliko je moguće, što više izbegavajte izvore stresa, situacije i osobe koje vam štete, koje vam crpe energiju i u čijem društvu se osećate loše. Loši međuljudski odnosi veliki su izvori stresa. Ne upuštajte se u rasprave, razmirice rešavajte brzo i ne dozvolite da gnev i bes akumuliraju u vama.