ISPRAVKA - Doktori nisu “upozorili” na ibuprofen

Analizom portala raskrinkavanje.ba utvrđeno je da smo pogrešno preneli navode portala HealthyDefinition o tome da britanski doktori upozoravaju ljude, naročito one koji imaju više od 40 godina, da ne koriste najčešće upotrebljavan analgetik - brufen, odnosno ibuprofen

U spornom tekstu smo naveli da prema mišljenju stručnjaka, upotreba brufena ima više nuspojava nego dobrobiti. Štaviše, iako vrlo efikasno može da ukloni bol, brufen često može da izazove srčane bolesti.

Još 2005. godine Administracija za hranu i lekove upozorila je ljude da upotreba brufena može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti ili čak srčanog udara i različitih napada.

Takođe su istakli da se rizik od srčanih bolesti značajno povećava čak i kada ovaj analgetik koristite u kratkom vremenskom periodu. Naravno, što se duže koristi, rizik je veći, i ne samo kod ljudi koji već imaju srčanih problema, već i kod onih koji nikada nisu iskusili simptome.

Upotreba brufena naročito je štetna za ljude nakon četrdesete godine, kada se ovaj rizik enormno povećava, za čak 20 odsto, navedno je u probitnom tekstu.

Jesu li doktori izdali “upozorenje”?

Prema analizi raskrinkavanje.ba portal Healthy Definition, kojeg domaći mediji navode kao izvor za priču o "britanskim doktorima koji su navodno upozorili javnost, više ne postoji. Postojao je ranije, bio je anoniman portal i na njemu su se i pre objavljivale dezinformacije vezane za zdravstvo i medicinu. 

Originalni članak, dakle, više nije moguće pronaći. Ono što znamo iz prenošenja na domaćim portalima jeste da se spominju “britanski doktori” koji su navodno izdali upozorenje javnosti da se ne koristi ibuprofen, da je studija na koju se članak poziva objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu te da je istraživanje koje se spominje sprovedeno na uzorku od deset miliona pacijenata. Kada je riječ o nalazima studije, navedeno je da “upotreba brufena ima više nuspojava nego dobrobiti” te da je “upotreba brufena naročito štetna za ljude nakon četrdesete godine, kada se ovaj rizik enormno povećava, za čak 20 odsto”.

Pretraga pokazuje da studija s takvim rezultatima ne postoji. 

 Šta kažu stvarne studije? 

 Prema podacima portala WebMD, ibuprofen se koristi za ublažavanje bolova kod različitih stanja kao što su glavobolja, zubobolja, menstrualni grčevi, bolovi u mišićima ili artritis. Na ovom portalu su također objavljene i informacije o nuspojavama, poput uznemirenog stomaka, mučnine, povraćanja, glavobolje, dijareje, zatvora, vrtoglavice ili pospanosti. Takođe je navedeno da lek može povisiti krvni pritisak, ali i da većina ljudi koji koriste lek nemaju ozbiljne nuspojave. 

Priča o vezi između ibuprofena i zastoja rada srca pažnju javnosti značajno je privukla 2016. godine, kada je 28. septembra u Britanskom medicinskom žurnalu objavljena studija pod naslovom “Nesteroidni protuupalni lekovi i rizik od srčane insuficijencije u četiri evropske zemlje: ugneždenja studija slučaja i kontrole”. Strani mediji su tada pisali o opasnostima ibuprofena po rad srčanog mišića, često se koristeći naslovima kojima se podiže panika. 

Portal British Heart Foundation u članku objavljenom 11.1.2019. godine nudi informacije o tome treba li biti zabrinut zbog nalaza ove studije, koja je sprovedena na više od osam miliona pacijenata/kinja. Ovde je navedeno da je veza između rizika od srčanog zatajenja i ibuprofena odavno poznata te da je rizik za većinu ljudi mlađih od 65 godina veoma mali. Kako se navodi, “već je dobro poznato da su ovi lijekovi povezani sa zatajenjem srca, srčanim udarima i moždanim udarom”. 

Većina lekara već izbegava da ih prepisuje osobama s ovim problemima. A zabrinutost oko ovih lekova odnosi se uglavnom na ljude koji ih uzimaju svakodnevno, a ne zbog povremene glavobolje.

Studija, dakle, nije ustanovila ništa novo, a ono što je njena vrednost, navodi British Heart Foundation, jesu detalji o učincima pojedinih lekova u ovoj grupi te o učinku koje različite doze mogu imati na rizik. U studiji se ne spominje starosna granica od 40 godina, kao ni podatak od 20%, niti je studija rađena na uzorku od deset miliona pacijenata/tkinja, što znači da nije u pitanju studija na koju su se godinama unazad referirali domaći mediji. 

U dijelu ovog članka pod nazivom “Kako je ova priča popraćena u medijima” navedeno je da prilikom izveštavanja medija o ovoj studiji “nije jasno stavljeno do znanja da je veza između NSAID-a i povećanog rizika od srčanog udara već dobro poznata”.

Druga studija, rađena na uzorku od oko 440.000 pacijenata/tkinja, koja takođe govori da upotreba ibuprofena ili uobičajenih lekova protiv bolova, koji se nazivaju i NSAID, može biti povezana s rizikom od srčanog napada, objavljena je 9.5.2017. godine u Britanskom medicinskom žurnalu. 

No, u članku Novanthealtha, objavljenom 29.5.2017. godine, također je objašnjeno kako je već poznato da postoji određeni rizik od srčanih problema koji su povezani s konzumiranjem ibuprofena. U ovom su članku objavljene izjave dr. Davida Bohlea iz Novant Health Cardiology u Winston-Salemu, Sjeverna Karolina, koji je to potvrdio, dodavši da rezultati studije ne mijenjaju mnogo u vezi s onim što je već poznato. On je također kazao da se studija fokusira na visoke doze lijekova koje se obično ne propisuju. Uobičajena doza ibuprofena iznosi oko 200 miligrama dva do tri puta dnevno, a ova se studija fokusira na doze ibuprofena od 1.200 do 1.600 miligrama.

U članku je navedeno da, iako ova studija povezuje korišćenje lekova iz grupe NSAID s povećanim rizikom od srčanog udara, ona ne sugeriše da bi lekovi mogli direktno uzrokovati takvu posljdicu. Osim toga, u članku stoji da se studija nije bavila drugim faktorima koji bi mogli povećati rizik od srčanog udara.

U recenziji ove studije portala British Heart Foundation dr. Mike Knapton rekao je da “već znamo da ovi lekovi povećavaju rizik od srčanog udara“, ali da “ova velika studija zabrinjavajuće naglašava koliko brzo dolazite u opasnost od srčanog udara nakon što započnete s korištenjem NSAID-a”.

Kompletnu analizu raskrinkavanje.ba možete da pročitate na ovom linku.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.