MOĆNA KELERABA: Jača imunitet, reguliše metabolizam, snižava loš holesterol...

Povrće koje je veoma bogato vitaminom C, antioksidansima i kalijumom, što ga čini idealnim u sezoni gripa i prehlade, kod nas se, nažalost, iznenađujuće retko koristi u ishrani

Keleraba ima ukus sličan srcu kupusa, samo što je blaža i hrskavija. Veoma je bogata vitaminom C, antioksidansima i kalijumom, što je čini idealnom u sezoni gripa i prehlade. Keleraba ima minimalno kalorija, a daje osećaj sitosti, jača imunitet, reguliše metabolizam, neutrališe dejstvo slobodnih radikala i snižava loš holesterol.  

Ukusna keleraba je deo porodice kupusnjača, ali osim listova, nema ništa zajedničko sa srodnim lisnatim povrćem. Biljka je neobična zbog stabljike i ploda u obliku jabuke, iz kojeg rastu lisnate peteljke. Naročito je omiljena u Nemačkoj i Indiji, mada se najviše gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle i potiče. Kod nas je iznenađujuće malo ljudi koristi u ishrani, a neki je čak nikada nisu ni probali.

Ova kupusnjača je dobila ime od nemačkih reči "kohl" (kupus) i "rube" (repa) jer podseća na ove namirnice. Može se naći bela, zelena ili ljubičasta, mada je ljubičasta kod nas jako retko zastupljena. Bez obzira što se razlikuju po boji, i ljubičasta i bela su iste kada se oljušte i imaju žućkasto belu srž. 

Naročito je omiljena u Nemačkoj i Indiji, a najviše se gaji u severnoj i zapadnoj Evropi, odakle i potiče

Dvogodišnja je biljka, ima malo listova, koji su tamne boje i koji se takođe mogu jesti. Najukusnija je mlada keleraba, pa birajte manji plod sa tanjim i neoštećenim listovima. Dostupna je u periodu od novembra do marta, mada se može naći i van sezone. 

 

Vitamini i minerali  

Jedna šolja kelerabe sadrži više vitamina C nego što vam treba za ceo dan - 138 odsto preporučenog dnevnog unosa. Sadrži i vitamine B grupe, a u nešto manjoj količini vitamin A i karoten. Od minerala tu su prisutni bakar, kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe i fosfor.  

Ovo ukusno povrće ima malu energetsku vrednost (27 kcal na 100 g) i odličnu zasićujuću moć. Ako ste rešili da počnete ss dijetom, nikako ne zaboravite da je uvrstite u jelovnik.  

Kao i ostalo povrće iz ove porodice, keleraba sadrži fitohemikalije, koje zajedno sa vitaminima štite organizam od štetnih uticaja slobodnih radikala i razvoja karcinoma.  

Lekovita svojstva  

Keleraba pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i količinu lošeg (LDL) holesterola.

  

27 kalorija ima u 100 g kelerabe

Redovna upotreba svežeg ploda poboljšava apsorpciju gvožđa, odgovornog za snabdevanje krvi kiseonikom, čime se povećava energija. Ovo povrće povoljno deluje i na zdravlje kostiju, limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni.  

Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublažavanja edema, kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo šećera u krvi, preporučuje se kod hipoglikemije i dijabetesa. Ako se redovno jede, sprečava pojavu kamena u bubregu, a zahvaljujući kalijumu reguliše krvni pritisak. Preporučuje se i kod opstipacije, a stručnjaci tvrde i da pomaže u prevenciji karcinoma debelog creva. 

Najukusnija je mlada keleraba, pa birajte manji plod sa tanjim i neoštećenim listovima

 

U salatama i čorbama

Za ovu namirnicu je karakteristično da ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer postaje drvenasta, tvrda i neukusna. Najbolje je jesti svežu, i ukoliko nemate problema sa štitnom žlezdom, možete je jesti svakodnevno i pripremljenu na razne načine. 

Ako nemate ideju kako da je servirate, predlažemo salatu od kelerabe i rotkvica, kelerabe i kruške ili prosto napravite ukusnu čorbu. Koristi se i kao začin za hleb i u jelima sa ribom i mesom. Kako god da je spremite, svideće vam se.

RECEPTI:  

Okrepljujuća čorba  

Sastojci: 4 kelerabe (oko 800 g), 800 g belog krompira, 2 šargarepe, so, biber, 100 g svežeg peršuna (ili rukole, bosiljka, celera), limun.
Priprema: Oljuštiti kelerabe, krompir i šargarepu i sitno ih iseckati. Prokuvati vodu, ubaciti usitnjeno povrće, posoliti i kuvati na umerenoj temperaturi oko 15 minuta, u poklopljenom sudu. Oko polovinu povrća ispasirati u supi, a ostatak ostaviti sa strane. Supu začiniti začinom od suvog povrća i pobiberiti. Vratiti cele kockice povrća i servirati u tanjirima, sa peršunom odozgo. Ukrasiti limunom.

Musaka od kelerabe  

Sastojci: 3-4 kelerabe (ukupno oko 800 g), 800 g krompira kuvanog u ljusci, 3 kašike maslaca, 3 kašike brašna, 350 ml mleka, rendani muskatni oraščić, 350 g praške šunke u listićima (ili nekog drugog mesa po izboru, a mogu i pečurke), 100 g rendane gaude, so, biber.
Priprema: Kelerabu oljuštite i isecite na kolutove, kuvajte u kipućoj slanoj vodi oko 10 minuta, pa je dobro ocedite. Vodu od kuvanja ostavite po strani. Krompir oljuštite i takođe isecite na kolutove. Rernu zagrejte na 180 stepeni. Rastopite maslac i lagano propržite brašno. Postepeno dodajte 150 ml vode od kuvanja kelerabe i mleko, pa mešajući kuvajte na laganoj vatri oko 5 minuta. Dobijeni bešamel sos začinite po ukusu solju, biberom i muskatnim oraščićem. Premažite puterom vatrostalnu posudu i sipajte malo pripremljenog sosa. Potom naizmenično ređajte krompir, kelerabu, šunku i bešamel. Završite slojem bešamela. Pospite musaku narendanom gaudom, stavite u rernu i pecite oko 30 minuta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.