POLIGAMIJA JE (NE)NORMALNA! Brak nema nikakve veze s ljubavlju i romantikom, tvrde stručnjaci!

Stručnjaci za muško-ženske odnose, profesori Jovan Marić i Jovo Toševski otkrivaju nam da li je čoveku prirodnije da bude u monogamnoj bračnoj zajednici ili da se preda čarima poligamije...

Ako je verovati stručnjacima, postojanje braka kao institucije nema nikakve veze s ljubavlju i romantikom, već je on izmišljen da bi se sprečilo da ljudi budu promiskuitetni i imaju seks sa kim god požele. Ali, ne iz moralnih razloga, u prošlosti je brak predstavljao jedini način da se zaustavi širenje polno prenosivih bolesti - tvrde naučnici u jednoj studiji. Stručnjaci za muško-ženske odnose, profesori Jovan Marić i Jovo Toševski otkrivaju nam da li je čoveku prirodnije da bude u monogamnoj bračnoj zajednici ili da se preda čarima poligamije.

Brak je stvar razuma

Psihijatar Jovan Marić kaže da je poligamija ljudska realnost:

- Mislim da je poligamija logičnija nego monogamija zato što je promiskuitet, što bi ličilo na podlogu za poligamiju, zapravo radoznalost za drugo ljudsko biće. Kao što znate, to je česta pojava i u životinjskom svetu, gde jedan petao opšti sa mnogo kokošaka, lav sa mnoštvom lavica i tako dalje. Takođe znamo da smo na ovim prostorima nekad imali hareme, a ja često volim da kažem da je harem nedosanjani san mnogih Srba. Biti sa više različitih osoba je suštinsko obogaćivanje ne samo u pogledu seksualiteta nego i u pogledu komunikacije sa drugim bićem i saznavanjem druge ličnosti i drugog pogleda na svet - kaže Marić i objašnjava da su za održanje braka potrebni dodatni napori:

Po mom shvatanju, brak je pre svega zajednica za podizanje dece Jovan Marić

- Zato uvek savetujem kad se sklapaju brakovi da ljudi imaju dovoljno predbračnog iskustva da bi mogli da ocene da li osoba koju biraju ima dovoljno kvaliteta da sa njom imaju decu. A kad je u pitanju suzbijanje poligamnih impulsa, to je stvar intelektualne odluke. Čovek mora da na nivou razuma sam sebi kaže: "Sa ovom osobom hoću zajedno da ostarim." Takođe moraju da se uključe veliki napori da se suzbiju erotski impulsi ka drugim osobama. Pri čemu je ženi potrebnije da ima stalnijeg partnera, a mužjaku je, kao što smo već rekli, potrebno da ima više partnerki. To je povezano sa tom čudnom biologijom da muškarac može da bude otac brojne dece, a žena za to vreme može da rodi samo jednom.

Hormon vezivanja

Marić takođe kaže da je za vernost muškarca zaslužan jedan hormon:

- Stručnjaci koji su to proučavali zaključili su da postoji gen za monogamiju. U pitanju je vazopresion, hormon koji se nalazi kod muškaraca i koji se još naziva hormon emocionalnog vezivanja. Dakle, pod uticajem tog hormona muškarac se vezuje za jednu partnerku. Zato se slobodno može reći da ako je taj gen duži, onda je osoba monogamnija. Zato se ja često šalim pa kažem da je ženama važnije da mere taj gen nego muškarčev polni organ - kaže psihijatar i zaključuje da je brak zapravo zajednica čija je glavna funkcija podizanje dece.

- Po mom shvatanju, brak je pre svega zajednica za podizanje dece. Udruže se muškarac i žena i iz toga proizilazi rađanje roditeljskog instinkta u kojem se kasnije uživa. Mislim da je funkcija braka na prvom mestu podizanje dece, odnosno produženje vrste. Pa tek posle dolazi ta priča da li je ekonomski lakše živeti udvoje, što je veliko pitanje. Međutim, istraživanja su pokazala da ljudi koji su ostali zajedno u starosti duže žive od samaca. Duhoviti Oskar Vajld kaže: "Lakše je živeti udvoje, jer kada jedan padne, drugi može da ga podigne."

Države vole monogamiju

Profesor Jovo Toševski tvrdi da je monogamija zapravo jako dobra za državu, ali ne toliko i za samog čoveka: 

- U stara vremena poligamija je bila normalna. Ljudi su živeli u pećinama i nije se praktično ni znalo ko je s kim imao dete. Monogamija se ispostavila kao dobra za državu. Znalo se koja porodica se gde nalazi i tako su ljudi mogli da se drže pod kontrolom umesto da stalno budu u pokretu. Monogamija nije biološka pojava nego psihološka. Kod primata najbolji način za razmnožavanje je poligamija. Mužjaci su nestalni, idu okolo, traže hranu, svađaju se... Isto kao i kod današnjih ljudi. Čovek je uobrazio da je civilizovan. A kad se kaže civilizovan, obično se misli na kulturu, na književnost... Ali, to nije to! To uopšte nije bitno. Ljudi su u startu poligamni, a da bi se održali u braku, zapravo monogamnoj zajednici, i muškarac i žena moraju da ulože dodatni napor. Ne može neko da kaže: "E ja sam sad odlučio da budem monogaman." Uvek postoje razni izazovi, drugi muškarci, druge žene... Dakle, da bi se održao u takvoj zajednici, čovek praktično treba da bude 'svetac', mora da ulaže energiju, a ne da je uzima. Dok u poligamnom odnosu čovek uzima sve što stigne i ne obazire se. Danas, u vreme mobilnih telefona i društvenih mreža, ima mnogo komunikacije, ali su međusobni odnosi slabiji, manje ima seksa nego ranije. Tako je došlo do pojave tehničke ili virtuelne poligamije. Ljudi varaju jedni druge sa mnoštvom partnera, ali često sve to ostaje samo na porukama i nema nikakve realizacije - objašnjava Toševski i dodaje da je poligamija već praktično validirana u današnjem društvu.

Poligamija nikad neće biti društveno priznata, iz praktičnih razloga, ali je ona sveprisutna Jovo Toševski

- Poligamija nikad neće biti društveno priznata, iz praktičnih razloga, ali je ona sveprisutna i odobrena. Međutim, to nije ona prvobitna poligamija, koja je nalik onoj kod primata. Ovde su sada uključene emocije, romantika, krivica i slično. Samim tim se ne može govoriti o klasičnoj poligamiji, čija je glavna odlika bila težnja za što većim razmnožavanjem. Nekad je postojao jedan alfa mužjak, koji je imao odnose sa svim ženama, dok ostali mužjaci nisu smeli da mu se suprotstave. I danas je slična situacija. Oni jači i dominantniji su daleko popularniji kod žena od ostalih, pa samim tim imaju mogućnost da budu sa više partnerki. Međutim, pojavila se i težnja kod žena da budu alfa, da praktično zamene alfa mužjaka, da biraju s kim će se sjediniti i da imaju više partnera. Ali to nije prirodno jer žena nema mogućnost da se razmnožava na način na koji to radi muškarac - zaključuje Toševski. 

Moderni harem je nakazna fantazija

Novinarka i spisateljica Vesna Dedić ne smatra da je poligamija u današnje vreme prirodna pojava:

- Ko to normalan može da zastupa u medijima navike koje još postoje samo u afričkim divljim plemenima? Nije kulturno poligamiju uopšte vezivati za reč ljubav, koja je osećanje privrženosti, odanosti, nežnosti, poštovanja prema osobi koju volimo. Nije hrišćanski zavetovati se jednoj osobi, a potom je izdati i poniziti i pred Bogom i pred ljudima - kaže Dedićeva i nastavlja:

Pravi muškarci seksualne fantazije zadovoljavaju u krevetu sa svojom ženom Vesna Dedić

- Koji je to stručnjak koji tvrdi da su ljubav i vernost plod mašte? Ovaj svet bi odavno izumro od polnih bolesti da se milioni žena i muškaraca na ovome svetu nisu iskreno voleli. Ljudski je kada nisi srećan u jednoj vezi raskinuti ili se razvesti, a životinjski je varati i lagati. Verujem da je to neka druga tema, ali stvarno mi je više muka od "stručnjaka" koji pljuju po svim građanskim navikama ljudi u ovoj zemlji i pokušavaju da nas sve predstave moralnim nakazama. I još da nas ubede da je normalno da budemo moralne nakaze.

Dedićeva kaže da muškarci ne bi trebalo da izigravaju Hjua Hefnera i sanjaju harem:

- Pravi muškarci, zdravi u glavi, seksualne fantazije zadovoljavaju u krevetu sa svojom devojkom ili ženom. Poligamiju zagovaraju muškarci koji nikada nisu bili voljeni, koji nikada nisu pronašli smisao života sa nekom ženom i koji su dovoljno sebični da ispunjavajući svoj hefnerovski san o modernom haremu nemaju svest koliko uništavaju snove neke koja ih čeka kod kuće.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.