KAD TIROIDA "POLUDI": Hipertireoza se lako leči, ali kad se zapusti...

Tiroksin i trijodtironin, hormoni koje luči štitna žlezda, veoma su važni za normalan razvoj i pravilno funkcionisanje organizma. Višak ovih hormona izaziva uznemirenost, napetost, ubrzani srčani rad, pojačano znojenje, nesanicu, opadanje kose...

Oboljenja štitaste (tiroidne) žlezde su, posle dijabetesa, najčešća među endokrinim oboljenjima. Oni koji imaju višak tiroidnih hormona obično se žale na uznemirenost, napetost, ubrzani srčani rad, pojačano znojenje, nesanicu, opadanje kose... Mada se hipertireoza relativno jednostavno leči, u slučaju da se zapusti može da dovede do teških poremećaja, pa i do smrtnog ishoda.

Ova bolest je ranije bila poznata kao Bazedovljeva ili Grejvsova bolest

Štitna žlezda najveći je endokrini organ odrasle osobe. Luči tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), hormone koji su veoma važni za normalan razvoj i pravilno funkcionisanje organizma. Oni ulaze u sve ćelije, regulišu celokupan metabolizam, povećavaju snagu srca, podržavaju moždane funkcije, podstiču budnost, pamćenje i koncentraciju, regulišu san... Ovi hormoni imaju i veliku ulogu u reprodukciji, te su veoma važni za održavanje normalne trudnoće.

Ivanjsko cveće Za lečenje pojačane funkcije štitne žlezde probajte narodni lek - čaj i obloge od ivanjskog cveća. Čaj pripremite na uobičajen način: kašičicu ivanjskog cveća prelijte sa šoljom ključale vode i ostavite da odstoji svega nekoliko minuta. Pijte tri puta dnevno po jednu šolju. Uporedo možete ispirati grlo (grgoljiti) sa nešto jačim čajem od ove biljke, što češće u toku dana. Da bi efekat lečenja bio još bolji, na vrat stavljajte obloge od ivanjskog cveća (najbolje svežeg). Oblog se priprema tako što se cela biljka (u obliku malog buketića) nakratko prelije ključalom vodom i odmah stavi na ubrus. Kada se malo prohladi, prislonite biljku direktno na kožu i držite oko sat vremena, više puta u toku dana.

Najčešći uzrok pojačanog rada štitaste žlezde je autoimuno zapaljenje, odnosno autoimunski hipertireoidizam. Ova bolest je ranije bila poznata kao Bazedovljeva ili Grejvsova bolest. U ređim slučajevima, uzrok je takozvana multinodularna struma (lat. nodulus - čvor), kada jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi postaju prekomerno aktivni i izlučuju višak hormona.

Promene na očima

Simptomi ovog stanja, koje češće pogađa žene nego muškarce (odnos je 4:1), relativno se lako prepoznaju:

o nervoza, nemir i emocionalna nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanjeo preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine
o ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnog rada srca (aritmija)o krvni pritisak je obično umereno povišen
o stolice su učestale, te obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj težinio koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo)
o kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležištao otežano penjanje uz stepenice usled slabosti i gubitka snage u mišićima natkolenice i nadlaktice

o čest je nepravilan menstrualni ciklus - žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea) ili one u potpunosti izostaju (amenorea)o najveći broj pacijenata sa Grejvsovom bolešću nema izražene promene na očima, međutim, jedan od 20 pacijenata ima: karakterističan pogled s razmaknutim kapcima, retko treptanje, zaostajanje kapaka pri pogledu prema gore, oči često suze

1915. dodeljena je Nobelova nagrada za otkriće tiroksin

Kod lekara

Bolest se dijagnostikuje na osnovu nivoa tiroidnih hormona ili nivoa hormona TSH, koji indirektno govori kakva je funkcija štitaste žlezde. Vrednosti hormona T4 su obično povećane (iako ponekad tek neznatno), dok TSH može biti nizak, pa čak i nemerljiv.

Hipertireoza se karakteriše fazama smirenja (remisije) i fazama pogoršanja, odnosno ponovne pojave bolesti, a smisao lečenja je da se na početku daje određena doza antitireoidnih lekova, koja se vremenom smanjuje do doze održavanja.

Otprilike kod jedne trećine bolesnika nakon ostvarenog smirenja može da se javi novi zamah bolesti. Terapija se u tom slučaju ponovo vraća na početak, pa ako se za godinu do godinu i po dana opet ne uspostavi ravnoteža, pristupa se trajnijem rešenju - operativnom uklanjanju cele žlezde ili primenom radioaktivnog joda koji lokalnim zračenjem onesposobljava lučenje hormona.