ZIMA JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ VAŠE KOŽE, evo kako da se izborite sa najčešćim problemima!

Zima ne utiče povoljno na kožu i može da izazove određene kožne probleme, zato bi trebalo da poslušate ove savete...

Stručnjak za prvu pomoć Ema Hemet otkriva kako da se izborite sa najčešćim kožnim problemima koji se javljaju zimi... 

Ispucale usne 

Suve, ispucale usne su najčešći problem koji se javlja zimi. Ekstremne promene temperatura – od dvadeset i nešto u plusu u prostorijama, do ispod nule napolju, isušuju usne. 

Da biste to sprečili, koristite neki balzam za usne ili vazelin. Ono što takođe treba da imate na umu je da su usne sklone dehidraciji, posebno na hladnoći. Procenjuje se da se voda gubi iz usana tri puta brže nego iz ostalih delova kože. Zato je važno da pijete dosta vode, kako koža ne bi dehidrirala, a dobro bi bilo i da prekrijete usne šalom kada izlazite na hladnoću. 

Foto: Shutterstock

Herpes 

Herpesi su zapravo mali plikovi koji se najčešće pojavljuju na ili oko usana, mogu da vas "drže" sedam do deset dana, a najčešće će se pojaviti kada ste pod stresom, iscrpljeni ili tokom menstruacije. 

Ne postoji konkretan lek za herpes, ali antiviralne kreme mogu da ublaže neprijatnost i ubrzaju izlečenje. Najbolje efekte ove kreme imaju kada se nanesu na početku, dok se plik tek pojavljuje. 

 

ZDRAVA, LEPA I ČISTA KOSA! EVO koliko često treba da je perete!

Najbolje što možete da uradite je da brinete o sebi, unosite dovoljno vode, štitite usne, jedete zdravo, redovno izlazite na svež vazduh, spavate dovoljno i koliko možete smanjite izloženost stresu, kako biste izbegli pojavu hepresa. 

Foto: Pixabay

Promrzline 

Mali, crveni tragovi na koži mogu da se pojave nekoliko sati nakon što ste bili na hladnoći. Najčešće se pojavljuju na prstima nogu i ruku, ali mogu da se jave i na licu ili nogama. 

Hladnoća sužava male krvne sudove na prstima i time se smanjuje protok krvi. Ako se nakon toga zagrejete naglo, krvni sudovi postaju veći i dotok krvi se naglo povećava. Zbog toga se javlja otok, crvenilo, bol. 

Ujedno, to je i razlog zašto hladne ruke ili stopala ne bi trebalo da stavljate na radijator ili pod toplu vodu da ih zagrejete. 

Topli napici takođe mogu da utiču na dotok krvi do prstiju. Ove promrzline najčešće nestaju same od sebe, ali ako se to ne desi, idite kod lekara.

Foto: Shutterstock

Suva koža 

Suva koža je jedan od najčešćih problema zimi, kada je niska vlažnost vazduha. Hidratantni losioni i kreme su dobri zato što sprečavaju da vlaga ispari iz kože. 

Najefikasnije je, kažu stručnjaci, da losion nanesete nakon tuširanja, dok je koža još uvek vlažna, i još jednom pre nego što legnete na spavanje. 

(VIDEO) DOBRA I LOŠA VEST ZA ŽENE: Napravljene neuništive najlon čarape, cena "prava sitnica"!

Izbegavajte da se tuširate veoma toplom vodom jer ona isušuje kožu i može se javiti svrab. 

Suva koža može da doprinese pojavi kožnih problema poput psorijaze ili ekcema. Sa druge strane, hidratacija kože može da spreči da hladno, zimsko vreme pogorša ova stanja. 

Foto: Pixabay

Rejnoov fenomen – hladne ruke i noge 

Rejnoov fenomen je često "zimsko stanje" zbog kojeg prsti na nogama i rukama promene boju i postanu veoma bolni kada je napolju hladno. To se dešava zbog skupljanja krvnih sudova na ovim delovima tela, zbog čega se smanjuje dotok krvi do ekstremiteta. 

Boja prstiju se menja od bele, preko plave, do crvene, a može da se javi i osećaj utrnulosti, kao i pulsiranja. 

U ozbiljnijim slučajevima mogu da pomognu neki lekovi, ali kod većine ljudi simptomi nisu tako ozbiljni pa i ne zahtevaju lečenje. 

Utoplite ruke i noge rukavicama i debljim čarapama da biste sprečili ove simptome. Takođe, ako ste skloni Rejnoovom fenomenu, smanjite unos kofeina koji smanjuje dotok krvi do ruku i nogu. 

Bilo bi dobro da zimi nosite slojevitu odeću, kako bi se telo lakše prilagodilo promenama temperatura kada iz prostorije izađete napolje. Utoplite se i unosite dosta tečnosti, to će vašem telu pomoći da se izbori sa zimom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.